Тржиште преплављено јефтиним увозним медом

Према подацима Управе за индиректно опорезивање (УИО) БиХ, од јануара до краја октобра стигло је 362.750 килограма меда из иностранства чија је укупна вриједност износила више од 2,749 милиона марака.

Највеће количине стигле су из Хрватске, Турске и Србије.

Током цијеле прошле године, показују подаци, увезено је 237.932 килограма меда вриједног 1,584 милиона марака.

Ниска цијене меда, који се на полицама у Бањалуци може купити и по цијени мањој од десет марака, у Требињу коју марку више, дигла је на ноге домаће пчеларе који траже да надлежне институције хитно провјере одакле заправо стижу ти производи и који је њихов састав, јер осим што угрожавају њихово пословање, могу бити и опасни по здравље потрошача.

Предсједник Удружења пчелара “Леотар” из Требиња Обрад Нинковић рекао је за “Глас Српске” да је патворени мед све присутнији на полицама маркета, али и пијачним тезгама, због чега позива надлежне да што прије анализирају узорке меда који је на тржишту.

- Чекамо реакцију, али наше стрпљење је на измаку. Због изузетно ниске цијене меда ми сумњамо у његов квалитет, иако ништа не можемо тврдити док се то не испита. Међутим, ми смо на то морали да упозоримо како због  нелојалне конкуренције тако и због заштите купаца - рекао је Нинковић.

Да је јефтини увозни мед постао горући проблем пчелара, сагласан је и предсједник Савеза удружења пчелара Српске Дамир Барашин.

- Увоз меда се повећава, а када видимо колике су увозне цијене то нам даје право да сумњамо у његов квалитет. Јасно је да тај мед не може бити ни приближног квалитета као што је наш домаћи, јер у земљама из којих се увози је далеко скупљи него овдје, тако да нема логике да неко продаје мед по нижим цијенама од оне у својој земљи - рекао је Барашин.

Он истиче да се садашњим анализама тешко открива лажни мед, те да је потребно пооштрити параметре контроле овог производа.

- Већ смо ступили у контакт са лабораторијом из Србије и у наредним данима имаћемо састанак да видимо шта да сугеришемо нашим инспекцијским органима у контролама приликом увоза. Не радимо то само због пчелара, желимо да заштитимо нашу домаћу производњу, али и потрошаче  - рекао је Барашин.

Додаје да су анализе квалитета меда на тржишту у Србији показале забрињавајуће податке односно од 25 узоркованих чак 22 су била патворена. 

- Посљедња анализа коју је урадио кластер “Уједињени за бољи квалитет” и Савез пчеларских организација Србије показала је да 88 одсто узорака није одговарало потребном квалитету. С тим у вези, приликом увоза меда у БиХ требају чешће, али и детаљније контроле, јер се свима онима који се баве нечасним радњама мора стати у крај - рекао је Барашин.

Трошкови

Предсједник Удружења пчелара “Багрем” из Зворника Зоран Бирчаковић рекао је за “Глас Српске” да су у њиховом крају цијене меда остале 20 марака  посљедње три године, зато што је слаба платежна моћ потрошача.

- Сваке године треба да се замијени трећина саћа, али и прихране пчеле, јер биљке дају мање нектара. У августу морамо дати по кошници десет до 15 килограма шећера да пчеле себи направе зимницу. Нама кажу људи не лете пчеле на гориво, што је тачно, али иде ауто на гориво, јер нису нам кошнице испред куће. Колико је трошкова, знају они који производе, али неће бити проблема ако станемо у крај лажном меду -  рекао је Бирчаковић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.