Трули кромпир знак шта нас чека
БАЊАЛУКА - Више од 40 тона кромпира који је био у фази труљења на граници је дочекала спуштена рампа, а домаћи произвођачи и заштитници права потрошача истичу да то доказује да они који трче за профитом наше тржиште виде као уточиште за шкарт робу, не марећи за здравље људи.
Републичка фитосанитарна инспекција је забранила увоз двије пошиљке меркантилног кромпира укупне количине 43,3 тоне поријеклом из Аустрије, јер је утврђено да не испуњавају услове квалитета, те је наређен поврат пошиљаоцу.
- Инспекцијским прегледом пошиљки утврђено је значајно присуство кртола које су у фази труљења, цјелокупне пошиљке су имале непријатан и неугодан мирис на трулеж, због чега су неприхватљиве и неприкладне за људску употребу - казали су јуче у Инспекторату Републике Српске.
Вијести о забрани увоза хране која садржи недозвољен ниво пестицида или карантински штетне организме постале су свакодневица, а из удружења потрошача кажу да су поједини постали толико бахати да из иностранства шаљу робу за коју се голим оком види да није за употребу.
- Спорни кромпир је сигурно био нека залиха која се морала уништити по тамошњим прописима, али су га послали нама. Њима је исплативије да га продају по багателним цијенама, него да га тамо униште по веома високим, а онај ко је то увозио водио се тиме, ако прође - прође, јер би сигурно добро зарадио. У трци за профитом не маре за здравље људи - рекао је предсједник Удружења за заштиту потрошача “Звоно” из Бијељине Јован Василић који сматра да највећу одговорност сноси онај који је пристао да увезе такав кромпир.
Објаснио је да у ЕУ постоје тачни прописи колико нека храна смије да стоји и након тога мора да се преради или уништи.
- Месо се у ЕУ може држати у хладњачи свега шест мјесеци и послије тога се мора прерадити, уништити или извести. Слично је и за другу робу, па наши увозници чекају кад је то вријеме и грабе, зато и имамо свега и свачега на домаћем тржишту - казао је Василић.
Предсједник Удружења повртара РС Дарко Илић за “Глас Српске” каже да није први пут да нам се шаље трула храна, као и она са вишком пестицида.
- Квалитет хране из увоза је дискутабилан. Питање је колико тога пређе преко границе. Трули кромпир нам само показује шта нас чега у будућности када се наша производња тотално уништи и угаси, јер је ситуација заиста тешка - рекао је Илић.
Истакао је да се код нас све мање људи бави производњом хране, па ће грађани бити приморани да купују храну из увоза и неће ни питати какав је квалитет.
Пољопривредник из Рогатице Драгомир Џида који узгаја кромпир на 25 хектара каже да су домаћи произвођачи против увоза јер их гуши.
- Осим што нас гуше, сада нам шаљу и шкарт. То је страшно. А наш народ гледа смо да је јефтиније, не гледа на квалитет. Увозимо њихово смеће и “то је добро, а наше не ваља” - рекао је Џида и истакао да би повртари повећали производњу када би продаја била добра, али увоз ради своје.
Закон
У Инспекторату наводе да је Законом о храни Републике Српске прописано да се приликом утврђивања да ли је храна погодна за исхрану људи узима у обзир да ли је неприхватљива због загађења спољним узроком или на други начин, те због труљења, кварења или распадања.
У складу са одредбама Закона о храни БиХ се неприкладном за људску употребу сматра и храна ако су њена сензорна својства због физикалних, хемијских, микробиолошких или других процеса измијењена толико да није прикладна за исхрану људи.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
