Тривић: Важно његовати српски језик у вријеме кад су се туђице одомаћиле
БАЊАЛУКА - Министар просвјете и културе Републике Српске Наталија Тривић поручила је да је веома значајно његовати српски језик, посебно у времену када су нам посредством нових технологија стране ријечи постале "домаће".
"На нама је да његујемо оно што је Вук Караџић као реформатор српског језика говорио - да смо онолико велики народ колико чувамо свој језик и да уколико немамо језик и писмо народ ће нестати и изгубити се", рекла је Тривићева новинарима у Бањалуци на обиљежавању Међународног дана матерњег језика.
Према процјенама стручњака, упозорила је она, очекује се да у свијету до 2050. године нестане око 90 одсто садашњих свјетских језика.
"Велики је задатак пред нама, треба да његујемо српски језик и наше писмо, посебно млађе генерације које све више кориштењем друштвених мрежа у свакодневном говору примјењују стране ријечи које се одомаће у свакодневном говору", истакла је Тривићева.
Професор српског језика и књижевности у бањалучкој Гимназији Бранка Љубојевић каже да је српски језик одговорност сваког појединца који га говори, а не искључиво институција.
"Српски језик и остали мањи језици су изложени утицају енглеског језика, с обзиром на развој информатичких технологија. Све чешће се у нашем окружењу говори о угрожености језика и ћирилице, међутим, не видим ту угроженост, осим у неким личним одлукама да пишемо латиницом или да користимо ријеч ивент умјесто догађај, или лајк умјесто свиђање или допадање", рекла је Љубојевићева.
Она је додала да лакоћа у прављењу грешака и немарности према језику је оно што више штети језику него употреба писма или неке ријечи која званично не припада српском језику.
Библиотекар у Народној и универзитетској библиотеци Републике Српске Сузана Пешевић Стојановић каже да су друштвене мреже добар примјер који показује да се сви труде да што мање времена потроше да би што више рекли.
"Емотикони и скраћенице много нарушавају језик, често ћемо пре често видјети да пишу нзм умјесто не знам иако има само неколико слова више. На то се може утицати освјешћивањем, нарочито младих", рекла је Стојановићева.
Генерална скупштина УНЕСКО је 1999. године прогласила 21. фебруар за Међународни дан матерњег језика, као сјећање на студенте који су 21. фебруара 1952. године убијени у Даки у источном Пакистану, јер су протестовали због тога што њихов матерњи језик није проглашен за званични.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
