Три деценије од страдања сарајевских Ромеа и Јулије

Сарајевски Ромео и Јулија, како их медији у региону најчешће називају, симбол су заједништва и суживота у главном граду БиХ, иако они немају спомен-обиљежје.

Упознали су се на сарајевској Олимпијади, а пријатељство је убрзо прерасло у средњошколску љубав, која се наставила и када су главни град БиХ засуле гранате.

Њихови родитељи су подржавали ту љубав. Заједно су ишли на љетовања, зимовања и забаве – били су нераздвојни. Планирали су будућност, заједнички живот, вјенчање, дјецу, старост, а онда им је судбина на мосту, који је Сарајево дијелио на два дијела, заувијек прекинула снове.

Мислећи да иду у слободу отишли су у смрт

Бошко због Адмире није отишао из Сарајева, а иако су живјели километрима далеко, виђали су се сваког дана. Годину дана након почетка рата у БиХ одлучили су да напусте град и потраже бољи живот негдје гдје њихова љубав неће бити осуђивана и гдје неће морати да ходају погнуте главе због имена и презимена.

Преко заједничког пријатеља су се договорили о изласку из опкољеног Сарајева па су 18. маја 1993. године кренули ка слободи. Вјерујући да је на снази примирје, нису чекали ноћ него су кренули у 17 сати, али су стигли само до Врбања моста, гдје је први метак из снајпера погодио Бошка, а потом и Адмиру.

Њихово убиство било је приписивано припадницима Војске Републике Српске све до исказа Тужилаштву Сарајевског кантона бившег оперативца бошњачке тајне службе АИД Едина Гараплије, који је рекао да су сарајевске Ромеа и Јулију 18. маја 1993. године убили припадници тајне муслиманске терористичке јединице "Шеве".

Гараплија је за ово убиство оптужио Неџада Херенду, који је неко вријеме био шеф "Шева", те припадника ове једнице Драгана Шошића.

"Медијима је пласирано да су убијени са српске стране. Херенда је био прецизан и рекао је да су се он и Драган налазили на простору бивше зграде Стелекса, односно Електротехничког факултета. Замаскирани, са те позиције гађали су их на мосту кад су младић и дјевојка покушали да пређу на страну Републике Српске", навео је Гараплија 2002. године.

Тијела сарајевских Ромеа и Јулије седам дана лежала на "ничијој земљи"

Смртно рањена, она је допузала до мртвог Бошка, загрлила га и издахнула.

Њихова тијела су седам дана лежала на истом мјесту јер су се налазила на "ничијој земљи", а на крају су их извукли припадници Војске Републике Српске и покопали их на гробљу у Лукавици.

По завршетку рата, Адмирини родитељи су тијела пребацили у Сарајево, гдје су сахрањени једно поред другог на гробљу Лав.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.