Тодоровић: Загађење пластиком - најозбиљнији проблем
БАЊАЛУКА - Директор Фонда за заштиту животне средине и енергетску ефикасност Републике Српске Срђан Тодоровић истакао је да је загађење животне средине пластиком најозбиљнији проблем и да је за његово рјешавање потребно успоставити систем раздвајања на мјесту настанка комуналног отпада.
"На успостављање тог система мора се дјеловати са неке двије компонете, једна је успостављање инфраструктуре за такву врсту раздвајања и друга је веће накнаде, односно већа цијена за одлагање и одвоз отпада за оне грађане који не раздвајају пластику од оних који то чине", рекао је Срни Тодоровић поводом Свјетског дана заштите животне средине, који се обиљежава сутра.
Он је додао да није никакав напор да се материјали раздвајају на мјесту настанка и тако одлаже у отпад, те указао да је, према подацима стручњака, једноставној пластичној врећици за разградњу потребно 150 година.
Тодоровић је рекао да је Фонд за заштиту животне средине током претходних неколико година имао много пројеката са комуналним предузећима и локалним заједницама на покушајима успостављања раздвојеног прикупљања отпада и да се у неким мјестима пластични отпад одваја.
Према његовим ријечима, мото овогодишњег Свјетског дана заштите животне средине је "Побиједити загађење пластиком! Ако не можеш да је поново употријебиш, не користи је!".
Он је истакао важност подизања свијести о заштити и очувању животне средине, која је нажалост још на јако ниском нивоу.
"Све оно што раде институције и пројекти који значе санирање одређене штете и поправљање стања у области животне средине су само санација неких посљедица, суштина је промјена свијести, начина размишљања свих нас. То је једино што може очувати животну средину и обезбиједити да постоје нормални услови за егзистенцију и генерацијама послије нас", каже Тодоровић.
Специјалиста хигијене и здравствене екологије у Институту за јавно здравство Републике Српске Душанка Данојевић рекла је Срни да, према подацима Свјетске фондације за природу, просјечна особа може унијети у организам око пет грама пластике сваке седмице.
"Иако је утицај пластике на здравље још прилично нова област истраживања, досадашњи научни резултати указују на то да пластика узрокује болести, инвалидитет и прерану смрт људи на глобалном нивоу, а потврђена је у људској крви, плаценти и плућима", додала је она.
Она је навела да научно доказани ефекти на здравље укључују изазивање рака или промјену хормонске активности /ендокрини поремећај/, што може довести до поремећаја раста, те репродуктивног и когнитивног оштећења, односно неплодности, гојазности, дијабетеса, рака простате или дојке, проблема са штитном жљездом и повећаним ризиком од кардиоваскуларних болести и можданог удара.
"Многи од токсичних хемијских адитива задржавају се у околини и биоакумулирају у изложеним организмима. Загађење почиње од локација за екстракцију фосилних горива, изложености радника хемикалијама, па до загађења ваздуха од спаљивања отпада и загађења воде и земљишта", каже Данојевићева.
Она додаје да су нарочито изложене рањиве групе, укључујући дјецу, жене, раднике у неформалном сектору отпада и маргинализоване заједнице, што изазива забринутост за људска права и еколошку неправду.
Свјетска здравствена организација указује да годишње због загађене животне средине премине 1,7 милиона дјеце.
"Пластика доприноси бројним здравственим ризицима повезаним са загријавањем и екстремним временским појавама због климатских промјена", наводе из Свјетске здравствене организације.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
