Тинос: Симбол пријатељства и подршке српској дјеци

Аутор филма Младен Којић из Сребренице рекао је Срни да је премијера била изузетна и да је сала била пуна публике.

"Утиси су изванредни и непојмљиви", нагласио је Којић.

Он је објаснио да су премијери присуствовали представници општине и цркве на Тиносу, као и велики број чланова породица код којих су дјеца боравила прије 30 година и који неизмерно цијене овај гест захвалности.

"Уз нас десеторо, бивших малишана који смо боравили у Грчкој, из Сребренице, Братунца и Власенице, ту је и Слађана Димић, некадашњи координатор путовања дјеце из Републике Српске у Грчку у име Црвеног крста Србије. Она нам је и сада помогла у организацији путовања и неизмерно смо јој захвални", истако је Којић.

Он је додао да је премијери претходила и конференција за новинаре.

"Ово је невероватан доживљај и непојмљиво осјећање. Сама помисао да смо овдје након 30 година дјелује нестварно. Сузе радоснице су и на нашим и на лицима наших домаћина. Ми смо њих брзо препознали, они нас нису могли, јер смо били дјеца кад смо овдје боравили", испричао је Којић.

Он је истакао да су поново прихваћени раширених руку и отворених срца као и 1994. године када су овдје пет мјесеци били склони од ратних страха у БиХ, гдје их је већина остала без отаца.

Документарни филм, који је емотивна прича о пријатељству грчког и српског народа прождета емпатијом, љубављу и солидарношћу, снимљен је поводом 30 година од боравка 90 дјеце и пет учитељица из Власенице, Братунца, Скелана и Сребренице на Тиносу.

У средишту ове приче од 62 минута је судбина дјеце из Републике Српске чије је безбрижно дјетињство нагло прекинуто ратним сукобима.

Дјеца су остала без својих домова, чланова породице и слободе у којој су дотад живјела и расла.

Филм је ратна прича испричана кроз сјећања и личне доживљаје тадашње дјеце из основне школе, данас одраслих људи.

Они су, управо ратним стравама, избјеглиштву и губитку најмилијих, имали срећу да у тим изузетно тешким временима осјете свјетлију страну живота - далеко од рата, окружени љубављу, сигурношћу и срећом.

Универзална порука филма јесте искрена захвалност грчком народу за све што је учинио за српску дјецу, али и подсјећање да се тако велики гест пријатељства, љубави и солидарности никада не заборавља.

Филм јасно преноси поруку да сваки рат уништава животе свих људи, а највише погађа оне најраније - дјецу, која уз све друге губитке остају ускраћена за дјетињство.

Којиц је навео да су у филму изјаве, фотографије и сјећања више од 30 особа које су те ратне 1994. године боравиле на Тиносу, међу којима је и сам био.

"Наша група била је међу првима и боравила је у Грчкој пет мјесеци, а ту смо имали наставу на нашем и грчком језику и друге едукативне и забавне садржаје, међу којима је било и крстарење крузером", рекао је Којић.

Он је додао да је ово његов начин исказивања захвалности православном грчком народу, који је показао да је пријатељство Грка и Срба велико и трајно, искрено и срдачно.

"Већина дјеце која су тада боравила на Тиносу јесу дјеца без једног или оба родитеља, дјеца ратних инвалида, избјегли којима је безбриžnost дјетињства и одрастања прекинута ратом, страдањем најблиских, расељавањем и свим траумама које настају у таквом окружењу", рекао је Којић.

Према његовим ријечима, они који су учествовали у стварању филма потврдили су да је захваљујући љубави, бризи и искрености Грка, њихово дјетињство барем мало поправљено и спасено.

Којић је навео да је на идеју за филм дошао прије више година, а да је прошле године почео припреме и снимање, те да је премијера заказана баш на мјесту које је дјецу остало незаборавно и које је "поправило" дјетињство, на острву Тинос.

"Већ неколико година имам жељу да се вратим на то острво, сретнем драге пријатеље који су и након нашег боравка у Грчкој срдачно и са много љубави подржавали мене и моју породицу, као и многу другу дјецу, чинећи наш живот љепшим јер смо знали да имамо пријатеље који су уз нас", рекао је Којић.

Он је додао да је тако одлучио да окупи људе који су те године били на том путовању, сними филм и оде поново на Тинос.

Са Којицем на премијеру у Грчку отпутовала је група његових вршњака да захвале домаћинима за гостопримство и помоћ када им је била најпотребнија, у тешким ратним годинама када су остајали без најдражих и без хранитеља.

Којић је рекао да не би било лако све то урадити да израду филма нису помогли, између осталих, Представништво Републике Српске у Грчкој, Министарство рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске, Организација породица погинулих, заробљених и несталих цивила Сребренице, Републичка организација породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила, општине Братунац и Власеница.

Трошкове организације пута у Грчку подржала је Скупштина Србије, а подршка је најављена и из кабинета предсједника Републике Српске. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.