Тешка животна прича браће Ковачевић из Градишке: Родитељску љубав ништа не може да надокнади
ГРАДИШКА - Тешка животна прича браће Немање, Давида и Павла Ковачевића из Градишке, који су у року од годину дана остали без оба родитеља, дирнула је многа срца због чега су многи пожељели да им на неки начин помогну и одагнају тугу колико год је то могуће.
Бригу о тројици дјечака, од којих двојица похађају основну школу, а најмлађи вртић, тренутно води бака Милка Ковачевић. Скрхана од бола, за “Глас Српске” прича да је њен син Небојша за свог живота помогао и давао коме је год то било потребно те да сад добри људи помажу његовој дјеци.
Мирјанино срце пукло је од бола прије мање од два мјесеца, што само говори, наставља Милка, колико су се њих двоје вољели и нису могли једно без другог.
- Небојша је био спортиста, није био болестан. Требало је да учествује у бициклистичкој трци, али, ето, судбине. Прошле године у августу увече је легао да спава и више се није пробудио. Имао је инфаркт који је само 13 мјесеци касније снашао и Мирјану, која је због свега што се издешавало добила висок притисак - казала је Милка.
Најстарији унук, истиче она, има десет година, средњи девет, док најмлађи још нема ни шест година.
- Моји унуци не оскудијевају ни у чему, једино им недостају родитељи и њихова љубав. Ипак, старији дјечаци не причају много на ту тему, док најмањи Павле од тетке стално тражи да му испуни жељу и из цвијећа доведе маму и тату, јер смо му тако објаснили што их нема - казала је она.
Додала је да дјечаци имају и бабу и дједа по мајци који живе у Србији, а планирају да дођу у Градишку да припомогну.
- Тренутно сам са њима тројицом код њих у стану, док не видимо како ћемо и шта ћемо, јер је ујак који такође живи у Србији, тачније у Сремској Митровици, изразио жељу да буде њихов старатељ. Ја сам привремени старатељ, сад је на дјечацима да одлуче хоће ли жељети са ујаком да живе у Србији или ће остати овдје са мном и завршити основну школу што бих, наравно, највише вољела, јер су они сада моја једина радост - говори Милка дрхтавим гласом.
Са својом пензијом, каже, може да им приушти оно основно што им је потребно.
- Иако је имао само 40 година када је отишао на онај свијет, мој Небојша је мислио на своју дјецу и на неки начин их обезбиједио. Нису они остали ни голи ни боси. Наравно, ту су породица и пријатељи који се ни секунда не одвајају од нас, за све нам прискачу у помоћ - прича бака Милка.
Према њеним ријечима, породична пензија дјечацима ће свакако добро доћи, јер како расту тако ће и потребе, а самим тим и трошкови бити све већи.
Директор Фонда за пензијско и инвалидско осигурање РС Младен Милић каже да је захтјев за породичну пензију поднесен 23. октобра те да је рјешење донесено у четвртак и послато на кућну адресу.
- Центар за социјални рад је морао доставити још пар података па је управни поступак трајао 16 дана. Пензију ће добити већ сљедећи мјесец, а биће им уплаћен и заостатак за који право тече од дана подношења захтјева. Право на пензију дјечаци ће имати до окончања редовног школовања, односно најкасније до навршених 26. година живота - казао је Милић. +
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
