Тешка година за пчеларе и поред рекордних подстицаја

Барашин је подсјетио да је за пчеларски сектор издвојено више од 1.600.000 КМ или 10 КМ по кошници, што је значајно повећање у односу на претходне године.

Према његовим ријечима, пчеларска сезона и паша биле су богате само у Херцеговини.

"Просјек на нивоу Српске је далеко испод неких ранијих година, тако да не можемо бити задовољни овом сезоном", рекао је Барашин.

Он је истакао да се просјечна цијена меда, када је ријеч о Крајини, Посавини и дијеловима Српске, креће од 20 КМ до 25 КМ, а у Херцеговини од 25 КМ до 30 КМ.

Барашин каже да домаћим пчеларима проблеме представља и мед сумњивог квалитета и ниских цијена који се увози.

"БиХ је прошле године увезла више од 180 тона меда из Турске. То нам даје право да сумњамо у квалитет тог меда, поготово јер знамо да је Европска комисија ове године приликом контрола у ЕУ од 15 узорака турског меда 14 није одговарало потребним параметрима", нагласио је Барашин, те додао да ово није случај само са турским медом, него да има и меда упитног квалитета из других земаља.

Он је оцијенио да су контроле у БиХ преблаге, јер се ради са веома мало параметара због чега је могуће да због тога приликом увоза на тржиште доспије мед лошег квалитета, као и да је потребно пооштрити контролисање и увести савременије анализе.

Барашин је рекао да се потрошачима савјетује да се приликом куповине обрате локалним пчеларима које познају, јер је то гаранција да ће купити прави мед.

"Потрошачи исто тако не треба да бјеже од кристалисаног меда што је знак да је у питању добар мед", појаснио је Барашин, наводећи да се све активности спроводе како би се омогућило да домаћи произвођачи могу пласирати свој производ, али и да се заштите потрошачи.

Он сматра и да би инспекцијски органи више требали контролисати мед који се већ налази у продаји, те да је тренутно присутна ситуација да је мед у малопродаји јефтинији него у велепродаји.

Барашин је подсјетио и да осим подстицаја пчеларски сектор у Српској има и капиталне инвестиције, а пчелари су у прилици да по веома повољним условима дођу до опреме која им је неопходна за пчеларење.

"У посљедње вријеме имамо подршку и неких локалних заједница. Општине и градови у својим буџетима планирају одређена средства за подршку пчеларима и ту издвајам Бањалуку, Источно Сарајево, Требиње и Угљевик. У воћарски крајевима све више се препознаје та потребна симбиоза између воћара и пчелара", закључио је Барашин.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.