СЗО упозорава: Сваки трећи пије антибиотик на своју руку

 Анита Јанковић Речевић
СЗО упозорава: Сваки трећи пије антибиотик на своју руку

БАЊАЛУКА - Сваки трећи пацијент у 14 земаља европске регије, међу којима је и БиХ, пије антибиотике на своју руку, без препоруке љекара, а због прекомјерне употребе ових медикамената, чија потрошња посљедњих година биљежи константан раст у Српској, доведено је у питање лијечење појединих инфекцијских болести изазваних бактеријама које су постале отпорне на лијекове.

Најновија студија Свјетске здравствене организације (СЗО) показала је да једна од три особе користи антибиотике који нису преписани због чега је антимикробна отпорност озбиљна пријетња у европској регији.

Из СЗО у БиХ саопштили су да је истраживање спроведено у Албанији, Арменији, Азербејџану, Бјелорусији, БиХ, Грузији, Казахстану, Киргистану, Црној Гори, Сјеверној Македонији, Молдавији, Таџикистану, Турској и Узбекистану.

 - Једно од троје испитаних користило је антибиотике преостале од посљедњег пута када су им преписани или их је добило без рецепта у апотеци или на неком другом мјесту, што је три пута више него у земљама ЕУ и Европског економског простора (ЕЕА) - стоји у саопштењу.

Регионални савјетник за контролу антимикробне резистенције при СЗО Данило Ло фо Вонг наводи да прекомјерна употреба антибиотика доводи то тога да бактерије све више постају отпорне на њих.

- У будућности можемо очекивати да болести које су иначе изљечиве, као што су инфекције уринарног тракта, постану неизљечиве, а докторски третмани, као што су операције или хемотерапије, сувише опасне по пацијенте да би се обавиле - упозорава он.

У саопштењу се наводи да само на подручју ЕУ и ЕЕА више од 35.000 људи годишње умре од инфекција које су постале неизљечиве антибиотицима.

Када је у питању Српска, у Фонду здравственог осигурања РС кажу да су љекари за десет мјесеци ове године преписали 180.940 рецепата за антибиотике, а да је трошак за те намјене износио 947.000 КМ, док је лани преписано 211.684 рецепта за антибиотике, а трошак је био око милион.

- Најпреписиванији антибиотик је амоксицилин - рекли су у Фонду и додали да располажу с подацима о издатим рецептима само за антибиотике који се налазе на њиховој листи.

На тржишту БиХ пацијентима су доступни и бројни други антибиотици који нису на листи Фонда, а начелница Службе за фармацију у Институту за јавно здравство РС Мирјана Ђермановић каже да посљедњих година Српска биљежи тренд раста потрошње антибиотика.

- Од 2010. до 2016. године имали смо пад потрошње, међутим од тада сваке године биљежи се благи раст, а до наглог скока у потрошњи дошло је 2020. године понајвише због вируса корона. Те године потрошња је била готово дупло већа у односу на 2019. годину. Већина европских земаља нема раст употребе као ми, док су нам Србија и Хрватска блиске по потрошњи - навела је Ђермановић и позвала љекаре и пацијенте да антибиотике преписују и користе одговорно и свјесно. 

Љекар породичне медицине у Бањалуци Милијана Станковић каже да иако се антибиотик не смије издати без рецепта, пацијенти проналазе разне могућности да их набаве.

- Повлаче се родбинске, пријатељске везе јер свако познаје неког ко му “изађе у сусрет” и испише рецепт уз који се могу купити антибиотици који нису на листи. Често се дешава да пацијенти у апотеци кажу да су добили препоруку од љекара за антибиотик, они им издају и онда нас зову да правдамо те лијекове. Вртимо се у зачараном кругу - прича Станковићева.

Истиче да су пацијенти често навалентни и инсистирају на антибиотику. 

- У сезони смо респираторних инфекција изазваних вирусима гдје антибиотик није потребан, али пацијенти инсистирају на рецепту, а када им објаснимо да им не треба почну да се расправљају, иду од једне до друге здравствене установе док им неко не да рецепт - каже Станковићева и увјерава да због повећане конзумације љекари већ сада долазе у ситуацију да не знају шта преписати за уринарну инфекцију јер су неке бактерије резистентне на све антибиотике због чега је све више хроничних упала мокраћних путева.

Комад

У Фонду здравственог осигурања РС кажу да постоји могућност издавања антибиотика и на комад када је то неопходно и одговара дужини лијечења.

- Тиме се спречава нерационална употреба и лагеровање лијекова у кућним апотекама - рекли су у Фонду.

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана