Сви га користе у говору: Знате ли одакле потиче и шта значи узвик “куку-леле”?

Куку је узвик којим се опонаша глас птице кукавице и њим се изражава велика жалост или бол. Одатле је и настао глагол кукати. Ово опонашање звука везује се и за глас сове, па је зато други назив за њу кукњава.

Узвик “леле” доводи се у везу са словенском богињом шуме и заштитницом жена по имену Лела (Љеље или Пољеља). Овој богињи жене су се молиле у невољи са “Лело сестро” или “Лело мајко”.

 српским и македонским пјесмама појављује се и усклик “ле”, који се сматра скраћеним обликом Лелиног имена. Њиме се изражава туга и бол, због чега се туговање назива лелеком.

Код Срба се Лела користила и као митолошко биће којим су се дјеца плашила док плачу, како би се умирила: “Лела ће те побратити” или као псовка: “Лела те залелала!”

Сматра се да је узвик “куку-леле” изворно, заправо, молитва којом младе дјевојке призивају богињу Лелу да им помогне у одабиру суђеника и да је заправо скраћени облик од “Куку Лело Мајко”.

Српске лирске пјесме пуне су призива Леле, док се у српским епским пјесмама такође јавља ова личност, додуше, скривена под именом Јелене или Јелице. Због тога сасвим легитимно можемо закључити да се Лела као богиња могла поштовати на територији Србије, али и шире.

Судећи по функцијама које се приписују овој богињи, Лелу можемо сматрати веома старим божанством. Она у религији Јужних Словена игра улогу Шумске мајке, чије је обожавање везано за период матријархата.

Лела је најсличнија грчкој Артемиди будући да је везана за дивљу женску сексуалност и период у коме жена још увијек није била потчињена. Она је била богиња шума, која се бринула о шумским створењима као и о људима који у шуми траже склониште. Сматра се да је Лела била заштитница жена коју и дан-данас призивају Српкиње и Влахиње у невољи.

“Куку-леле” у смислу данас се користи као израз за испољавање жалости, страха, запрепашћености, пише Србија данас.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.