Све више туриста заинтересованих за крстарење Дрином: Зеленим бисером до незаборавних успомена

Јана Кезић
Foto: Велибор Трипић

ВИШЕГРАД - Испод старог моста у Вишеграду с буђењем прољећа на зеленом бисеру, како мјештани из љубави зову Дрину, покрећу се и бродићи који љубитеље природе одводе на чаробну пловидбу кањоном ове ријеке, гдје уживају у несвакидашњим призорима за памћење.

Мир и тишину свима који желе да се одморе, те проведу вријеме у природи без буке и загађеног ваздуха пружа управо кањон Дрине, који је други по величини у Европи.

Током љета Вишеград буде преплављен туристима, а призори чувеног каменог моста, којег је у свом дјелу описао и нобеловац Иво Андрић, заиста остављају без текста туристе који посјете овај дио Српске.

Украс зелене ријеке су и бродићи, који су постали неизоставан дио туристичке понуде ове локалне заједнице, а са њих свакодневно одјекују стихови пјесме “У лијепом старом граду Вишеграду, гдје дубока Дрина вијековима тече”.

Власник фирме “Ривер бус” Игор Вуковић рекао је за “Глас Српске” да су туристи из године у годину све заинтересованији за пловидбу Дрином.

- Током туре, која траје пола сата, обилазимо Андрићград и пловимо испод лукова моста, одакле се види кућа Иве Андрића, а капетан током читавог путовања прича занимљивости о ријеци, али и Вишеграду - рекао је Вуковић додајући да је цијена карте 10 марака. Осим краћих вожњи, због великог интересовања туриста, како каже, од ове године уводе и пловидбу до кањона.

- Малим бродићима је немогуће ићи до кањона Дрине јер су они релативно спори, па смо купили глисер који ће служити за дуже туре до кањона Дрине који је удаљен 30 километара низводно од Вишеграда - рекао је Вуковић додајући да прве вожње крећу већ средином маја.

Након пензионисања у ратној морнарици, свој брод “Соња” на обале ријеке Дрине паркирао је и капетан Ненад Радовић. Поучен искуствима која је стекао у оквиру службе, одлучио је да сам направи брод.

- Туристички брод “Соња” је драгуљ ријеке Дрине на пловном путу Вишеград - Бајина Башта, а предвиђен је за туристичке излете и крстарење кањоном. Брод може да прими 50 путника, уз организацију послужења хране, пића и музике уживо - рекао је Радовић додавши да је лично направио и брод за режисера Емира Кустурицу који се налази у Андрићграду. Осим брода, како каже, има и камп у кањону Старог Брода, гдје постоје бунгалови за преноћиште и ресторан, а до њега се може стићи једино воденим путем.

- Бродом идемо до кањона и кампа, а на цјелодневном излету обилазимо и музејску поставку у Старом Броду и капелу, као и неколико некропола стећака из 12. вијека - рекао је Радовић. Испричао је да је брод добио име по његовој кћерки.

У Туристичкој организацији Вишеграда кажу да је вожња бродићима по Дрини једна од обавезних атракција коју туристи морају да доживе.

 - Прије педесетак година постојале су једна или двије бродице и то су већином били рибарски чамци, а сада овај вид туристичке понуде добија све већи значај. Сваке године на нашем зеленом бисеру има све више бродића - рекао је вршилац дужности директора вишеградске Туристичке организације Марко Божић. Објаснио је да, поред смјештајних капацитета и гастрономске понуде, у брошуре све више улазе и потенцијали Дрине, те додао да ће ускоро имати и промоцију ове ријеке на Златибору.

Пловидба кроз историју

У Туристичкој организацији Вишеграда кажу да је у прошлости кањон Дрине био познат по великим брзацима и буковима, као и старим дрвеним сплавовима који су их кротили. Крајем шездесетих година прошлог вијека у Перућцу је саграђена хидроелектрана “Бајина Башта”, која је овај дио тока ријеке Дрине претворила у мирно језеро дуго 54 километра. Убрзо послије тога сплавове замјењују туристички бродови “Лотика” и “Оморика” који превозе туристе на релацији Вишеград - Перућац и обрнуто. Међутим, због ратних дејстава на подручју БиХ водени саобраћај је прекинут, а бродови нису били у функцији пуних 15 година. Крстарења су обновљена тек 2006, али на скраћеној релацији због неријешених граничних питања између Србије и БиХ.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана