Све више гојазних у Српској, посебно дјеце

”Гојазност још не сматрамо болешћу и не реагујемио на вријеме ни у смислу превенције, а ни касније лијечења” , рекао је академик Душко Вулић, који је и предсједник Одбора за хроничне незаразне болести Ођељења медицинских наука Академије наука и умјетности Републике Српске, гђе се одржава семинар.

Вулић је истакао да се дијабетес, гојазност и кардиометаболичке болести могу спријечити ако се на вријеме контролишу фактори ризика.

Дописни члан Академије Сњежана Поповић Пејичић упозорила је да је гојазност пандемија, а не епидемија која је све масовнија и од средине седамдесетих година прошлог вијека све је више гојазних особа.

Она је истакла да је гојазност везана и за настанак 13 врста карцинома.

“Познато је да је гојазност главни фактор ризика за настанак шећерне болести, тако да су у суштини то двије повезане пандемије које се развијају паралелно”, рекла је Пејичићева, која је и шеф катедре за интерну медицину Медицинског факултета Универзитета у Бањалуци.

Она је навела да је један од видова борбе против ове болести и едукација здравствених радника у смислу повећања њиховог нивоа знања, те размјена искустава.

Пејичићева је указала да се на основу података регистра за дијабетес, који је формиран 2002. године, сматра се да је око 90.000 обољелих од дијабетеса у Српској.

Секретар САНУ Небојша Лалић рекао је да нови терапијски агенси процедуре, техничка помагала омогућавају бољи третман шећерне болести.

Лалић је нагласио да лијечење дијабетеса није јефтино, да постоји читав спектар лијекова, али да ова болест ионако “носи” 10 одсто здравственог буџета.

Организатори симпозијума су Ођељење медицинских наука Академије наука и умјетности Републике Српске /АНУРС/ и Ођељење медицинских наука Српске академије наука и уметности /САНУ/ у сарадњи са Медицинским факултетом Универзитета у Бањалуци и Удружењем за дијабетес, гојазност и кардиометаболичке болести Републике Српске.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.