Жеља за инстант зарадом пуни касе кладионица у Српској
БАЊАЛУКА - Разлика између уплата и исплата новца у корист кладионица у Српској премашила је лани 64,5 милиона КМ, што је за 3,2 милиона више у односу на годину раније, а овакви подаци, тврде стручњаци, нису нимало похвални јер осликавају стварно стање у друштву, односно све већу потребу грађана да кроз коцкање дођу до лаке зараде и пријеко потребног новца у кризи.
Према подацима Републичке управе за игре на срећу, на територији Српске послује укупно 21 кладионица на 758 уплатно-исплатних мјеста.
Истакли су за „Глас” да је разлика између уплата и исплата у кладионичким играма на срећу лани премашила 64,538 милиона КМ, док је у 2022. години та сума била тешка 61,275 милиона.
- Порез на добитак од игара на срећу и наградних игара у 2023. години износио је 18,063 милиона КМ, а у 2022. години 14,143 милиона КМ - кратко су навели у Републичкој управи за игре не срећу.
Из ових података закључује се да је 2023. година за кладионице била пословно знатно боља, што се, посматрано са друштвеног становишта, кажу социолози, ни изблиза не може оцијенити као позитивно.
- Зависност од коцкања постаје све озбиљнији проблем јер хиперпродукција различитих избора за коцкање, односно све већи број мјеста за клађење како на улицама тако и у виртуелном свијету, доприноси масовнијем коцкању.
Позитивно пословање кладионица не може се сматрати пожељним јер то друштву наноси много већу штету, доводи до разарања бракова, уништавања породица и слично. Веома мали проценат људи успије да се излијечи од тог вида зависности јер најчешће не желе признати ни сами себи да су зависници - казао је социолог Ведран Француз.
Бољем пословању кладионица, истиче он, и те како је допринијела инфлација и економска криза у друштву, али и све израженија потреба младих који уз инстант рјешења настоје доћи до лагодног живота.
- Дио грађана кроз клађење покушава да дође до пријеко потребног новца који им усљед раста животних трошкова недостаје. С друге стране, и пандемија вируса корона је промијенила живот, унијела један вид депресије у свакодневицу, плус што данас многи желе хљеба без мотике. Ствари измичу контроли јер у БиХ немамо систем са дефинисаним законима и стратегијама па и малољетници олако користе услуге кладионица, поготово уз онлајн клађење које је готово па немогуће исконтролисати - додаје Француз.
ФБиХ
Промет у кладионицама у ФБиХ у прошлој години износио је 1,721 милијарди КМ, док су неопорезиве исплате износиле 1,251 милијарду, а оне на које се плаћа порез 251,2 милиона КМ. Тако је разлика између уплата и исплата износила око 218 милиона КМ.
У ФБиХ лани је пословало укупно 11 приређивача игара на срећу који су имали 2.132 уплатна мјеста, 24 аутомат клуба са 94 пословне јединице и један касино.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
