Свака трећа летјелица у БиХ у приватном власништву

Данијела Бајић
Свака трећа летјелица у БиХ у приватном власништву

БАЊАЛУКА - Разлика која у БиХ постоји између становника који се боре да преживе и оних који себи могу да приуште луксузне аутомобиле и авионе све је израженија, а то показују и подаци из Регистра цивилних ваздухоплова, гдје постоји чак 31 летјелица у приватном власништву.

Према подацима Дирекције за цивилно ваздухопловство БиХ (BHDCA), у регистру је тренутно евидентирано 96 летјелица, попут CESSNA  FP 172D, BERGFALKE ll, APOLLO C 17, CAVALON, GAZELLE SA 341 те BLANIC L 13 и PIPER PA 18 150.

Да се број летјелица у приватном власништву повећава готово из године у годину свједочи податак да је 2020. године новорегистровано пет авиона, од чега су три у приватном власништву.

- У 2021. години су регистроване укупно 92 летјелице, од којих је пет новорегистровано. Ниједна од новорегистрованих летјелица те године није била у власништву физичких лица. Број регистрованих ваздухоплова прошле године повећан је на 95, међу којима су била и три нова, од чега је један у приватном власништву - истакли су у дирекцији.

Додали су да у њиховом регистру тренутно постоје евидентирана два лица која су власници више од једног ваздухоплова.

Иако многи сањају да постану пилоти, само ријетки у данашње вријеме могу себи то задовољство и да приуште, јер час обуке кошта око 150 евра, због чега се, према ријечима упућених, на тај корак углавном одлучују људи у зрелијим годинама, који имају довољно времена и новца за то.

Према ријечима инструктора летења у Аероклубу Приједор Вање Новаковића за излазак на полагање за приватног пилота потребно је 45 часова обуке, односно практичног дијела, чему претходи теорија, за коју треба издвојити од три до четири мјесеца.

- Цијена обуке зависи од тога како се креће авио-безнин, који сад кошта око четири марке по литру. Авион троши до 40 литара, тако да цијена варира - казао је Новаковић и додао да теоријску обуку не наплаћују.

Обуку, истакао је он, углавном врше ради оспособљавања људи унутар клуба.

- Проблем је што смо сви временски пренатегнути, једноставно процес је дуготрајан и озбиљан, а све је мање слободног времена - истакао је Новаковић.

Када су у питању основни услови, он истиче да треба извадити љекарско увјерење и имати 6.750 евра на рачуну, колико кошта обука за пилота.

- У Америци људи који имају љекарски за возача моторних возила са тим прегледом могу да постану и пилоти. Код нас је мало другачије - испричао је Новаковић и додао да ваздухопловно теоретско знање захтијева неко предзнање и опште знање из физике и математике, што у једну руку, каже, представља улазне критеријуме.

Становници БиХ који имају летјелице углавном се не могу похвалити њиховим перформансама, али ни вриједношћу. Пилотирају они углавном мањим авионима, жирокоптерима, једрилицама. Али, када се подвуче црта, а по ријечима стручњака, "челичне птице" у власништву грађана углавном имају вриједност као бољи аутомобил.

Обавеза

Када купи авион власник мора да испуни законске стандарде, а један од најважнијих јесте да је у близини овлашћени аеродром са којег може да полети. С тог аеродрома власници морају да пођу и када службено и приватно путују у иностранство. У БиХ постоје спортска писте у Тузли, Бихаћу, Ливну и Приједору, међутим летови се пријављују аеродромима у Сарајеву, Мостару, Тузли и Бањалуци.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана