Сутра су три велика празника: Да вас не би пратио малер читаве године, обавезно урадите ово
У свим храмовима СПЦ служи се литургија Светог Василија Великог ког црква слави првог дана Православне нове године.
Према Светом писму, Исус Христос је преузео на себе гријехе људског рода, а чин обрезања се сматра знаком очишћења од прародитељског греха.
У запису владике Николаја Велимировића стоји да је, “Христос на себе примио људско тијело и поднио бол за гријех одређен”.
Према историјском и предању цркве, Свети Василије се упокојио 379. године, у 50. години. Живио је у време цара Константина који је озваничио слободу исповиједања хришћанске вјере.
Василијева служба, коју је написао сам светитељ, служи се, према канону СПЦ, 10 пута годишње – 1. јануара, уочи Божића и Богојављења, у све недеље Великог часног поста (осим Цветне недеље), на Велики Четвртак и Велику Суботу.
Сачувана су многа богословска и апологетска дјела Светог Василија кога СПЦ слави и 12. фебруара (30. јануара по Јулијанском календару) – на празник Света три јерарха, преноси Стил.
Многи обичаји и обреди везани су за Мали Божић који се сматра завршетком божићних светковина.
Вјерује се да се на дан Светог Василија не треба свађати, јер ће људе у противном цијеле године терати баксуз, док се у неким крајевима вјерује да се овог дана посебно треба чувати да вас неко не превари.
У неким крајевима се вјеровало да ће бити родна година ако на овај дан падне снијег или буде облачно.
У неким крајевима Херцеговине сачуван је обичај спаљивања остатака бадњака, а у многим српским крајевима меси се обредни хљеб или василица.
У богослужбеном календару СПЦ ови празници су обележени црвеним словом као заповједни од великог значаја за православну хришћанску цркву.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
