Сутра је Велика Госпојина: Жене ово никако не смију да раде
Српска православна црква сутра слави празник Успења пресвете Богородице, један од највећих хришћанских празника посвећен Богородици који је у народу познат као Велика Госпојина.
Празник је успомена на овоземаљску смрт Богородице и према јеванђељу то је дан када се она вазнијела на Небо и предала свој дух у руке Спаситеља.
Успење Пресвете Богородице спада у ред Богородичних празника и прославља се сваке године 28. августа, односно 15. августа по јулијанском календару.
За тај велики празник установљен је двонедјељни пост.
Најкраћи је од четири велика годишња поста, а Госпојински пост познат је још и као Успенски и установљен је у част Богомајци, због чега се вјерује да је посебно значајан за жене и за мајке, па се вјерници и вјернице причешћују на Велику Госпојину.
Пост се завршава 28. августа по новом календару, на Велику Госпојину, али ако овај празник падне у сриједу или петак, онда се не мрси ни тог дана, већ се једе риба.
Успење Богородице слика се на западним зидовима православних манастира, а једна од најљепших насликан је у манастиру Жича, задужбини Немањића.
За Великом Госпојином слиједи и Рођење Пресвете Богородице - Мала Госпојина која се обиљежава 21. септембра.
Пресвета Богородица је након Христовог рођења проживјела још 48 година. Предање каже да је Богородица живјела 60 година, а према неким изворима 72 године. Надживјела је свога сина, наставила његову мисију и била свједок многих догађања.
Посљедњих 15 провела је код светог Јована Богослова, Христовог ученика, коме ју је Христос повјерио на чување.
Према предању, често је излазила на Маслинку гору, са које се њен син вазнео у небо и ту се молила Богу, желећи да се и она тамо пресели, како би гледала Христово лице.
У Грчкој и Румунији, ово је и државни празник. Вјерници масовно посјећују чудотворне Богородичине иконе. Посебно је свечано у Јерусалиму, гдје се обавља обред симболичне сахране Богородице.
Време између Велике и Мале Госпојине зове се у народу Међудневница, када жене беру међудневничке траве - хајдучку траву, кичицу, угаслицу и друге којима лијече разне болести.
По народном вјеровању, тај период је најбољи за брање свих плодова, а тада не требе склапати бракове јер младенци неће имати среће, а ко се разболи у те дане тешко ће се излијечити.
На Велику Госпојину, обичај је да се одлази на изворе са љековитим својствима, а многи болесници се умивају на изворима у нади за исцјељење. Жене на овај дан не треба да раде ништа у вези са кућним пословима.
Такође, жене сутра иду на причест јер се Богородица сматра заштитницом жена и мајки. Многе породице овај празник славе као своју крсну славу, а и многе цркве и манастири га послављају као своју славу.
Прослављање Велике Госпојине у Србији пратили су вашари на којима су се људи у празничном расположењу окупљали ради упознавања и дружења, или трговине. На вашарима су се момци и дјевојке упознавали, играли у колу, а ту су се најчешће и свадбе уговарале.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
