Сутра је Крстовдан - ове ствари треба урадити у кући

ГС
Сутра је Крстовдан - ове ствари треба урадити у кући

Српска православна црква 18. јануара слави (зимски) Крстовдан, празник који претходи Богојављењу и први дан након Божића када вјерници посте, а ово су обичаји који прате овај празник.

Зимски Крстовдан слави се увек уочи Богојављења и спада у непокретне празнике. У календару СПЦ није обележен црвеним словом, за разлику од Крстовдана који се слави 27. септембра, као успомена на проналажење Часног Крста, на којем је на Голготи разапет Христос.
Према предању, први који су примили хришћанску вјеру и прве поуке нове вјере помињу се као катихумени или - оглашени, док је у српској цркви и народу дан крштења првих хришћана познат као - Зимски Крстовдан.
Празник се везује за светковање Богојављења, празника Крштења Исуса Христа, као и за дан посвећен светом Јовану Крститељу, који га је крстио у ријеци Јордану.

Празнују се, заправо, два догађаја, у вези с Часним крстом - проналазак Часног крста на Голготи и повратак из Персије у Јерусалим, пише ЖенаБлиц.

Зимски Крстовдан претходи сљедећем великом празнику, Богојављењу, као и прекосутрашњем Светом Јовану - Јовањдану, који су у црквеном календару уписани црвеним словом.

Обичаји везани за овај дан
Према народним обичајима у неким дијеловима Србије на Крстовдан ваља да се опере сав веш и очисти кућа. Пости се строго, први пут послије Божића, јер је до овог дана било разрјешење због великог празника. Зато је у српском народу остала изрека: “Ко се крстом крсти, тај Крстовдан пости”.

У дванаест дана, почињући од Божића, а закључно с Крстовданом, огледа се дванаест мјесеци године која долази, па какво је вријеме ког дана такво ће бити у мјесецу који том дану одговара по редослиједу.

На Крстовдан су се, преносе хроничари, јели остаци бадњеданског пасуља и - спремане су пихтије. Али како је Крстовдан посни дан, то су их јели сутрадан, на Богојављење.

Према предању, у Богојављенској ноћи отвара се небо и вјерује се да се свака жеља може испунити.

Тачно у поноћ треба погледати у небо и замислити жељу. У неким крајевима постоји обичај да се уочи празника крст стави у воду и унесе у цркву. Ако се крст смрзне, вјерује се да ће година бити родна и здрава, а ако се не смрзне биће оскудна и болешљива. Како су први хришћани били назнака глобалног ширења религије, тако и Крстовдан према народним вјеровањима у Срба може дати назнаке каква ће бити година.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана