Сумњиви лијекови легално стижу на тржиште

У извјештају о раду Агенције за лијекове и медицинска средства БиХ за прошлу годину наводи се да је у БиХ од 2018. године изражен проблем злоупотребе интервентног увоза којим у земљу стижу нерегистровани лијекови, а на основу дозвола надлежних ентитетских министарстава здравља и Одјељења за здравство Брчко дистрикта БиХ.

У извјештају стоји да се Агенцији обраћају здравствене установе с молбом да буде спријечен улазак непровјерених, нерегистрованих лијекова који често имају голим оком видљиве недостатке у квалитету, а чијом примјеном се испољавају бројна нежељена дејства код пацијената.

- Нерегистровани лијекови који улазе у БиХ путем интервентног увоза не подлијежу контроли квалитета, осим ризичних медикамената, те се ради о потпуно неконтролисаним лијековима - пише у извјештају.

У документу се наводи да је одредбом Закона о лијековима и медицинским средствима БиХ интервентни увоз прописан с циљем рјешавања хитних потреба за одређеним лијеком, али да се имплементацијом тих прописа тренутно врши редовно снабдијевање тржишта у склопу тендерских набавки које се планирају унапријед и то за период од шест мјесеци до три године.

- У посљедње вријеме одређени клинички центри, с циљем добијања “квалитетнијих нерегистрованих” лијекова, састављају тендерске спецификације које личе на законску процедуру регистрације и захтјеве, чиме се заправо ствара паралелни систем регистрације ван Агенције и тржиште се помјера ка неуређенијем систему - наводи се у извјештају Агенције.

Према њиховој анализи, укупан износ за лијекове који су прометовани по основу рјешења ентитетских министарстава за интервентни увоз у 2022. износио је 22,46 милиона КМ, док је промет медикамената који су били предмет интервентног увоза у 2021. години премашио 34,56 милиона КМ.

- На основу достављених извјештаја и издатих рјешења ентитетских министарстава здравља о реализованом интервентном увозу у 2022. години  закључује се да око 60 одсто од укупно реализованог хитног увоза чини онај одобрен од стране Министарства здравља ФБиХ, док је преосталих 40 одсто реализовано на основу одобрења Министарства здравља и социјалне заштите РС - стоји у документу који је објављен на интернет страници “еКонсултације”.  

У Агенцији за лијекове БиХ наводе да повећању количине интервентно увезених лијекова погодују кашњења у поступцима обнове дозволе за стављање лијека у промет, а која су узрокована великим одливом висококвалификованог кадра посљедњих година из Агенције.

У документу стоји да је велики изазов у раду те институције хроничан недостатак радника, истичући да су лани у просјеку имали 92 запослена иако су им буџетом одобрена 103 радна мјеста, којих по систематизацији треба да буде 160.

Корисници лијекова који у земљу стижу интервентним путем су и обољели од ријетких болести јер процедуре лијечења често захтијевају примјену нових, савремених терапија које још нису регистроване у БиХ.

- Нико од наших чланова нам није пријавио да нешто с било којим лијеком који је стигао интервентним путем није у реду. Такви лијекови се углавном подижу у болничким апотекама, када одобре љекари специјалисти. За обољеле од ријетких болести интервентни увоз је потпуно оправдан и понекад једино рјешење јер када би чекали да се региструју, не би га имали дуго, а неопходни су нам - рекла је чланица Савеза за ријетке болести РС задужена за питања лијекова и медицинских средстава Анђелка Ступар.

Опојне дроге

У извјештају Агенције за лијекове БиХ наводи се да је током 2023. године за потребе редовне контроле квалитета узорковано 40 лијекова.

- Одрађена су и 743 захтјева у поступку издавања дозвола за увоз или извоз медикамената који садрже опојне дроге, психотропне супстанце и прекурсоре, као и 253 захтјева за извоз лијекова за клиничка испитивања - стоји у документу.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.