Шуме у Српској годишње произведу 875 милиона тона кисеоника
БАЊАЛУКА - Шуме у Републици Српској простиру се на око 1,1 милион хектара и годишње обезбиједе око 875 милиона тона кисеоника, речено је Срни у Ресору шумарства и ловства у Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде, поводом Свјетског дана шума - 21. марта.
Укупна површина шумског фонда /површина шума и шумског земљишта/ износи 1.352.961 хектара или 54,4 одсто од укупне површине Републике Српске.
Површина обраслог шумског земљишта износи 1.103.934 хектара или 44,4 одсто од укупне површине Републике Српске. "У својини Републике Српске налази се 73 одсто површине шума, а 27 одсто је у приватној својини", навели су у Ресору шумарства и ловства.
Површина шума по једном становнику у Републици Српској износи 0,90 хектара, и виша је него у Србији /0,30 хектара/, а мања него у Хрватској /1,25 хектара/. У Ресору шумарства и ловства наводе да на територији Републике Српске заступљено девет основних група шумске вегетације, 27 подгрупа и 169 основних типова шума.
Око 60 одсто од укупног шумског фонда Српске налази се у планинској зони /1.000-1.500 метара надморске висине/ са доминацијом шума букве и јеле са смрчом /71 одсто/, око 36 одсто је у брдској зони /500 до 1.000 метара надморске висине/ са највећим учешћем букових шума /47 одсто/, док је око четири одсто у низијској зони /ниже од 500 метара надморске висине/ гдје доминирају шуме храста китњака на површини од 95 одсто.
"Потреба за одрживим и интегралним развојем свих функција шума уско је везана за утицај шума на еколошко-друштвени и сировинско-енергетски развој Републике Српске", истичу у Ресору шумарства и ловства.
Из овог ресора напомињу да су шуме и шумска земљишта изложена дјеловању штетних фактора са видљивим посљедицама за њихову виталност и стабилност, међу којима су климатски поремећаји узроковали све учесталије екстремно дјеловање абиотичких фактора, појаву и ширење инвазивних врста, промјену биономије штетних инсеката, све већу заразу биљним болестима, повећање броја пожара и опожарених површина.
Посебан проблем представља, како наводе, процес сушења шума који је узрокован синергичним дјеловањем климатских промјена и осталих угрожавајућих фактора као што је опадање имунитета, физиолошко слабљење стабала и потом секундарни утицаји. Лишћарске шуме претрпјеле су градацију дефолијатора /2012-2014 - губар; 2012-2016 -жутотрба/, дјеловање касног мраза и вјетра, те појаву инвазивних врста /2015-кестенова оса шишаруша; 2017 - храстова мрежаста стјеница/. Највећу штету у четинарским шумама начинила је градација поткорњака /2016. године/, екстремно дјеловање абиотичких фактора /2014, 2016. и 2020. година/ и пожари чији узрочник је углавном човјек у више од 95 одтсо случајева.
У Ресору шумарства и ловства истичу да су шуме и шумско земљиште природна добра од општег интереса и уживају посебну бригу и заштиту Републике Српске, а послови коришћења, али и чувања шума повјерени су Јавном предузећу шумарства "Шуме Републике Српске", које запошљава око 5.000 радника.
Из овог ресора напомињу да је законом прописано да се површине шума у својини Републике Српске не могу смањивати, осим у посебним случајевима приликом изградње путева, далековода и слично, те не могу бити предмет отуђивања.
За различите инфраструктурне и привредне потребе у прошлој години искрчено је око 200 хектара, док је обим пошумљавања посљедњих година у распону од 300 до 500 хектара, односно посади се од 1.000.000 до 1.500.000 садница. Међународни дан шума који је установила Генерална скупштина УН обиљежава се 21. марта од 2012. године, а тема обиљежавања ове године је "Здраве шуме за здраве људе".
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
