Стручњаци о значају оснивања лабораторије за ХЛА типизацију ткива у Српској

Анита Јанковић Речевић
Стручњаци о значају оснивања лабораторије за ХЛА типизацију ткива у Српској

БАЊАЛУКА - Леукемија је међу најзаступљенијим малигним обољењима код малишана, а оснивање лабораторије за ХЛА типизацију ткива у Републици Српској, односно формирање регистра добровољних давалаца коштане сржи, скратиће мукотрпни пут лијечења, јер ће пацијенти у старту знати која врста трансплантације им је потребна и да ли је неко из њихове породице одговарајући донор.

Истакли су то саговорници “Гласа Српске” говорећи о значају овогодишње, 14. по реду хуманитарне акције “С љубављу храбрим срцима”, чији је циљ успостављање регистра добровољних давалаца коштане сржи, односно оснивање лабораторије за ХЛА типизацију ткива при Заводу за трансфузијску медицину РС.

Директорица Завода за трансфузијску медицину РС Гордана Гузијан каже за “Глас” да је опремање нове савремене ХЛА лабораторије за тестирање узорака потенцијалних донора матичних ћелија хематопоезе и при трансплантацији солидних органа важан корак у побољшању њихових медицинских капацитета и уопштено цијелог система здравства.

- ХЛА типизација је од изузетног значаја за успјешну трансплантацију, посебно матичних ћелија хематопоезе, јер омогућава прецизно одређивање подударности између донора и пацијента, смањујући ризик од одбацивања трансплантата. Са напредним технологијама можемо створити властити регистар донора матичних ћелија и у наредном периоду прикључити се у свјетски регистар - казала је Гузијан и додала да ће се тиме елиминисати потреба за слањем пацијената у иностранство, што ће смањити трошкове и значајно повећати шансе за успјех правовременог лијечења.

Предсједник Удружења родитеља дјеце обољеле од малигних болести “Искра” Милан Берић каже да би испуњење зацртаног циља био велики помак у сфери лијечења обољелих малишана.

- Леукемија је процентуално најзаступљеније малигно обољење код дјеце која се сада на трансплантацију и анализе које томе претходе углавном упућују у Београд. Од великог би значаја било да у Српској имамо базу одакле бисмо кренули, да се овдје може обавити први корак ка трансплантацији - рекао је Берић.

Осим у Београд, према ријечима директорице Фонда солидарности за дијагностику и лијечење обољења, стања и повреда дјеце у иностранству Јасминка Вучковић, малишани на трансплантацију неријетко иду и у Италију, Француску, Њемачку, Турску, Грчку...

 - Већина трансплантација као и ХЛА типизација ткива рађена је у Београду, али за неке случајеве београдски љекари у старту предлажу одлазак у иностранство. Оснивањем ХЛА лабораторије у Српској бар једну важну ствар могли би ријешити овдје. Да одмах по успостављању дијагнозе знају да ли пацијент може сам себи бити давалац или неко од његових сродника. Много брже ће се знати која врста трансплантације је потребна дјетету и да ли се може обавити у Београду или негдје друго - рекла је Вучковићева и изразила наду да ће се створити услови да и Српска у наредним годинама уђе у процес трансплантације.

Вучковићева је нагласила да су захваљујући хуманитарној акцији “С љубављу храбрим срцима” покренути и ријешени бројни проблеми дјечијег здравља, наводећи да оснивање Фонда солидарности и Родитељске куће у Бањалуци то најбоље илуструју.

Донаторско вече у оквиру овогодишње акције биће одржано 28. децембра.

Капацитети

Милан Берић каже да је Родитељска кућа у Бањалуци, у којој се смјештају породице оболелих малишана из цијеле Српске, нажалост попуњена већ дужи период.

- Свих седам апартмана које имамо је попуњено. Настојимо на све могуће начине да олакшамо све оне тешке тренутке кроз које пролазе дјеца и њихови родитељи - рекао је Берић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана