Стигма препрека на путу оздрављења

Психолог Александра Маринковић из Удружења “Еко-Ехо, Центар за едукацију и промоцију здравог живота” из Бањалуке, које се већ пет година бави унапређењем менталног здравља породиља и трудница, каже да је на њихову иницијативу Министарство здравља и социјалне заштите РС уврстило скрининг у акциони план Програма промоције менталног здравља грађана. У склопу акционог плана министарство је такође издало и Методолошко упутство за скрининг на депресију у перинаталном периоду.

- Постпорођајна депресија је најчешћа здравствена компликација након порода и око 20 одсто жена пати од депресивно-анксиозне проблематике током постпартума у свијету, а те статистике прати и Република Српска, с тим да већина жена никада не затражи помоћ и не добије адекватан третман. Управо из тог разлога увођење скрининга менталног здравља породиља и трудница у породичне и гинеколошке амбуланте је значајан корак унапријед - рекла је Маринковићева и додала да у пружању ове здравствено-превентивне услуге учествују породични љекари и гинеколози. Појаснила је да се скрининг састоји од попуњавања кратког упитника од десет питања у амбуланти те да након евалуације љекар добија поуздан резултат који указује на то да ли је пацијенту потребан разговор с психологом.

- Апелујем на све будуће маме и породиље да испуне упитник приликом посјете амбуланти породичне медицине или гинеколога те на тај начин добију важне информације о свом менталном здрављу, које је важно колико и физичко. Циљ је да што већи број жена које припадају овој популацији буде обухваћен скринингом и да се на тај начин дјелује превентивно, али и с циљем ране интервенције. Много је лакше ако мајка стручну помоћ добије одмах по појави првих симптома него када прођу мјесеци или године - казала је Маринковићева.

Она објашњава да проблеми у психолошком функционисању и даље представљају табу и да је стигма велика препрека, одлучујући фактор због којег грађани годинама не траже помоћ.

- Стигма је још већа када су у питању мајке, јер је мајчинство оптерећено бројним митовима који женама ускраћују право да буду слабе и несигурне. Истовремено тема је јако осјетљива и ријеч је о изразито рањивој популацији, породиље и труднице преплављене су бројним страховима и недоумицама - додала је Маринковићева.

Директор Дома здравља у Дервенти Мирко Шаран каже за “Глас” да у овој здравственој установи ревносно спроводе скрининг, да је много жена које погађа постпорођајна депресија те да је ово добар начин за рјешавање проблема.

- И прије него што је скрининг уведен ми смо настојали да рјешавамо проблеме жена које су биле погођене постопорођајном депресијом. У сарадњи са Центром за ментално здравље сада још лакше долазимо до рјешења, важно нам је да евидентирамо породиље које имају проблем да бисмо им што брже пружили адекватну заштиту - рекао је Шаран, који је по струци специјалиста гинекологије.

Он истиче да нема правила када је у питању постпорођајна депресија, односно да погађа породиље свих старосних група.

- То је индивидуално, генетика игра велику улогу, али и односи унутар породице, животни услови и слично. Најважније је да задобијемо повјерење жена, да оне ни у једном моменту не сумњају у добре намјере стручњака - сматра Шаран.

Радионице

Александра Маринковић истиче да ће кроз пројекат “Породична за породицу” током љета и јесени држати радионице за здравствене раднике који проводе скрининг, да би добили адекватне информације и подршку која им је потребна за што боље спровођење нове услуге.

- Радионице ће бити одржане у Бањалуци, Добоју, Бијељини и Приједору. Желимо оснажити и едуковати здравствене раднике који спроводе скрининг, да им пружимо подршку, имајући у виду да немају довољно информација о самој проблематици, да им је ово потпуно нова обавеза за коју нису припремљени - рекла је Маринковићева.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.