Стејт департмент: Не спроводи се одлука о враћању земљишта Високим Дечанима

У извјештају се констатује да општински званичници Дечана и влада привремених приштинских институција и даље не спроводе одлуку Уставног суда у Приштини из 2016. године којом је манастиру Високи Дечани признато власништво над приближно 24 хектара земље у околини манастира.

У дијелу извјештаја о вјерским слободама у свијету за 2022. годину који се односи на КиМ, Стејт департмент подсјећа се да је Уставни суд о враћању земљишта манастиру Дечани 2016. године потврдио одлуку Врховног суда из 2012. године.

У извјештају се наводи да по том питању није било напретка током прошле године, упркос поновљеним апелима Српске православне цркве (СПЦ) и међународне заједнице катастарској агенцији и влади привремених приштинских институција да региструју власништво СПЦ над земљиштем.

- Уставни суд је 2021. године навео да су све државне институције обавезне да спроводе његове одлуке и то питање упутио државном тужиоцу. На крају године, тужилац није покренуо кривични поступак против службених лица одговорних за одбијање извршења одлуке - наводи се у извештају.

Даље се помиње изјава премијера привремених приштинских институција Аљбина Куртија да је одлука Уставног суда тзв. Косова да примора локалне власти Дечана да врате 24 хектара земље и шума манастиру Дечани заснована на, како је навео, "дискриминаторској политици владе Србије од 1997. године".

Стејт департмент подсјећа да су у априлу медији извијестили да је министар културе, омладине и спорта тзв. Косова Хајрулах Чеку рекао да "у принципу, када постоји одлука Уставног суда, она треба да се спроведе, али никада ништа не треба да се узима здраво за готово", као и да је у јуну градоначелник Дечана Башким Рамосај поново јавно потврдио да није и да не намјерава да спроведе одлуку суда.

СПЦ је саопштила у фебруару да су коментари владе тзв. Косова на коначну судску пресуду политички неодговорни и опасни јер директно циљају на манастир Високи Дечани, његову монашку заједницу и културну баштину под заштитом Унескоа, подсјећа се у извјештају.

Указује се и да је престанак званичне комуникације СПЦ са владом тзв. Косова настављен током цијеле прошле године и подсјећа да је то почело 2021. због неспровођења одлуке Уставног суда у Приштини о манастиру Високи Дечани.

Стејт департмент наводи да је тамошња полиција у јуну спријечила свештенство СПЦ да служи литургију поводом празника Вазнесења Господњег у храму Христа Спаситеља, као и да је у септембру једна особа зауставила аутобус из Србије са вјерницима, међу којима су била и дјеца, а затим викала на њих и поставила заставу тзв. Косова на шофершајбну аутобуса.

Подсјећа се и да влада привремених приштинских институција у децембру није одобрила улазак патријарха српског Порфирија на КиМ и указује да је СПЦ на то реаговала саопштењем у којем је такав поступак назвала "озбиљним кршењем вјерских права и слобода".

Полиција је пријавила 64 инцидента усмјерена на вјерске објекте на КиМ током прошле године - 42 муслиманска, 21 СПЦ и један католички.

У извјештају се такође констатује да влада тзв. Косова није у току прошле године доставила скупштини предложене измјене и допуне Закона о вјерским слободама којима би се вјерским групама омогућило да стекну правни статус, обављају послове и стичу непокретну и личну имовину на своје име.

Указано је да је ОЕБС наставио да прати примјену закона о заштити СПЦ око српских православних вјерских објеката и објеката баштине и да је та организација 15. фебруара изразила забринутост на друштвеним медијима да су вјерски објекти и даље били мета инцидената који укључују крађу и оштећење имовине.

СПЦ је саопштила да су поједини од инцидената на њеној имовини били вјерски и етнички мотивисани, наводећи провалу у цркву у општини Каменица, као и штету причињену на прозорима и вратима у цркви у општини Урошевац, као и серију провала у цркве у Зубином Потоку, навео је Стејт департмент у извјештају о вјерским слободама на КиМ у прошлој години.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.