Статистика Југославије: Разводи, доктори и друге занимљиве чињенице из осамдесетих
Текст објављен 1984. године у познатом дјечијем часопису, илустровао је како је држава које више нема изгледала након четири деценије постојања.
Јасно је да је Југославија била позната по бројним фабрикама, о чему смо већ писали, а сада вам у наставку текста представљамо статистику из 80-их година.
Статистика је у првој половини осамдесетих говорила како је у БиХ најмање попијеног вина по становнику, док је у Словенији лични доходак највећи, а број неписмених најмањи. У Србији је било највише телефона, а Македонија је имала највише трособних станова те најмлађе невесте и младожење.
У том периоду у Црној Гори је било најмање повратника из иностранства и највише попијеног млијека, а Хрватска се могла похвалити највећим бројем лекара специјалиста на 1.000 становника. Поред тога је имала највише аутомобила.
Такође, Војводина је имала најмањи природни прираштај и највећи број развода.
У Југославији је било четврт милиона више жена него мушкараца, а у просјеку су биле старије од мушкараца по једну годину. Статистика је показала и да су становници “остарили” за једну годину, Југословени су у просјеку имали 33 године – најстарији су живели у Војводини, а најмлађи на Косову.
Ко су били најбогатији људи у Југославији крајем осамдесетих? Политичара нема на листи.
У Југославији је било 6.196.000 домаћинстава, а двије трећине чиниле су четворочлане породице, док су их тројочлане пратиле у стопу.
Подаци показују да је 95 посто станова у бившој Југославији било електрифицирано, више од двије трећине прикључене су на водовод, нешто мање на канализацију, сваки други стан има купатило и WC, а тек сваки 27. је без инсталација.
Од првог пописа повећан је и број запослених, али је знатно смањен број оних који се баве пољопривредом. Статистика каже да је 1984. радило више од 6,5 милиона људи (од 1948. отворено је четири милиона радних места), али и како посао тражи 900 хиљада Југословена, што је 11 пута више него током раних педесетих.
Почетком осамдесетих је у Југославији било 1.790.900 неписмених, од чега милион жена. Од 1948. до 1984. пет пута се повећала посјета позоришту, а биоскоп је задржао једнаку популарност као и након оснивања Југославије. Часопис наводи да је за све крива телевизија, јер је чак 6,5 милиона Југословена свакодневно гледало ТВ програм, Кликс.
Подаци показују и како се становници Југославије нису могли похвалити рекреацијом. Тек сваки девети пунолетни и четврти малолетни Југословен бирао је физичку рекреацију уместо кућне посете, кафане или хобија (статистика важи само за дане викенда).
СФРЈ постојала је до 1992. године, а обухватала је данашње државе БиХ, Словенију, Хрватску, Србију, Црну Гору и Северну Македонију. Кроз све време њеног постојања, целокупну власт имала је комунистичка странка, Савез комуниста Југославије, на чијем је челу био Јосип Броз Тито, пише Бизнис.курир.рс.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
