Становници БиХ у банкама чувају око 17 милијарди марака!
БАЊАЛУКА - Штедња становништва у комерцијалним банкама у БиХ порасла је за годину дана за 9,2 одсто, на 16,94 милијарде КМ, што је, према ријечима економиста, резултат повећања плата, али и смањењог инвестирања у некретнине због скупог квадрата.
Према подацима Централне банке БиХ, укупни депозити становништва код комерцијалних банака у БиХ на крају септембра били су већи за 1,42 милијарде КМ у односу на исти период лани.
Депозити становништва, како су навели, имају највеће учешће у укупним депозитима код комерцијалних банака, односно 51,6 одсто па стога представљају важну основу финансирања и функционисања банака.
- Ако посматрамо депозите становништва по рочној структури, орочени и штедни депозити на крају септембра ове године износили су 5,31 милијарду КМ или 31,4 одсто од укупних депозита становништва и већи су на годишњем
нивоу за 15,6 одсто - истакли су у Централној банци БиХ.
Наводе да дугорочно орочени депозити становништва биљеже раст од 16,7 одсто, док су депозити по виђењу мањи за 9,9 одсто на годишњем нивоу.
Трансакциони рачуни становништва, како је наведено, већи су за 16 одсто. Значајан раст штедње, кажу економисти, указује на повјерење у стабилност домаћег банкарског система.
Економиста Марко Ђого казао је за "Глас Српске" да грађани БиХ углавном бирају штедњу у банкама као облик сигурности и стабилности, поготово у периоду економске неизвјесности.
- Повећање плате, номинално од 12 одсто, а реално око десет одсто, ове године отприлике износи као и раст штедње, што је мање-више очекивано и
усклађено са свим макроекономским показатељима за нашу привреду - рекао је
Ђого. Једина алтернатива, кад је ријеч о штедњи, је, према његовим ријечима, улагање у некретнине. Међутим, велики скок цијене квадрата утицао је на то да тај вид штедње, каже, губи на популарности.
- Цијене квадрата у односу на просјечну плату су више него икад прије. Околности су се ове године окренуле у односу на 2022. годину, када је становништво више инвестирало у некретнине - истакао је Ђого, додајући да у БиХ нису развијене прелазне варијанте попут улагања хартија од вриједности, нити становништво има обичај да улаже у акције предузећа, као
што то раде у свијету. Мишљење са њим дијели и економиста Александар Љубоја, који сматра да је
инвестирати новац у некретнине, у куповину акција предузећа, у фондове или орочити новац у банци, било шта од тога, боље и сигурније од држања у сламарици.
- Увијек је право вријеме за штедњу, уколико то могућности дозвољавају. Увијек је добро инвестирати новац у нешто што је егзистенцијалног карактера, али с друге стране, ако неко нема идеју гдје да уложи новац, банка је најсигурнија за штедњу, с тим да се треба водити рачуна о инфлацији која смањује вриједност положеног новца који није активан - објаснио је Љубоја.
ВАЛУТЕ
Када је у питању валута у којој грађани чувају новац, у Централној банци БиХ наводе да укупни депозити становништва у домаћој валути износе 9,53 милијарде КМ, што чини 56,3 одсто учешћа.
- Депозити у еврима и у КМ са валутном клаузулом у вези са евром износе 6,70 милијарди КМ или 39,6 одсто, док у осталим страним валутама износе 707 милиона КМ или 4,1 одсто од укупних депозита становништва - навели су у Централној банци.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.