Станови у БиХ међу најјефтинијима у Европи
САРАЈЕВО - БиХ је у врху европских земаља с најнижим цијенама некретнина, показало је најновије истраживање којег је спровела агенција Делоитте, док су у земљама Европске уније станови најјефтинији у Румунији.
Како се наводи у Deloitte Property Indexu 2022., проведеном у 23 земље и 68 градова, Уједињено Краљевство заузима прво мјесто на листи најскупљих станова с годишњим растом од готово 21 одсто, с просјечном цијеном од 4.905 евра по метру квадратном.
Аустрија је с растом од 7,3 одсто на другом мјесту с просјеком од 4.782 евра по квадрату. Цијене изнад 4.000 евра за квадрат забиљежене су и у Француској (4.639) и Њемачкој (4.600).
На супротној страни, с најјефтинијим становима међу земљама за које су доступни подаци, налазе се БиХ гдје се просјечна цијена креће око 974 евра по метру квадратном, а прати је Румунија с просјечном цијеном од 1.266 евра по квадрату.
На попису европских земаља с најнижим просјечним цијенама налазе се и Србија с просјеком од 1.520 евра по метро квадратном те Португал с гдје је у просјеку за квадрат стана потребно издвојити 1.537 евра.
Што се тиче приступачности куповине стана у свакој земљи, израчунате као број просјечних бруто годишњих платаа потребних за куповину стандардног стана од 70 квадрата, Румунија је на седмом мјесту од 19 земаља за које је израчунат овај показатељ.
Дакле, за куповину стана од 70-ак метара квадратних у тој земљи потребне су 6,3 годишње плате. Према истој студији, најтеже је доступан стан у Чешкој, гдје је потребно платити 13,3 просјечне годишње бруто плате, а најповољнији је у Ирској (3,1 просјечна годишња плата), Норвешкој (4,4) и Белгији. (4.5).
Мађарска води у категорији повећања цијена, с годишњим порастом од 21,5 оидсто у 2021. у пороеђењу с 2020., а одмах иза ње слиједе УК (21 одсто), Словачка (19,5 одсто ) и Чешка (18,4 одсто).
Све у свему, цијене некретнина лани су порасле у 18 од 21 земље за које је израчунат овај показатељ. Истовремено, пад цијена забиљежен је у Шпанији (8,5 одсто), Словенији (3,8 одсто) и Латвији (1,3 одсто).
Љествицу европских градова с најскупљим становима предводи Париз с просјечном цијеном стана од 13.462 евра по квадрату, а слиједе Минхен (10.500 евра) и Лондон (8.426 евра).
Међу градовима у којима су куће скупље од оних у главном граду су Барселона у Шпанији (6.251 евра), Антверпен у Белгији (4.050), Милано у Италији (3.844) и Клуж-Напоца у Румунији (1.940 евра).
"Тржиште некретнина сматра се барометром економије, на које утјече неколико фактора, као што су доступност земљишта за изградњу некретнина, снабдијевање сировинама и другим производима, трошкови изградње, тржиште енергије итд., али и куповне моћи становништва и увјетима финансирања. Ове ће године важан фактор бити доступност и цијена кредита, под јаким утицајем инфлације", казала је Александра Смедоиу, представница Делоитте Румунија и водитељ индустрије некретнина.
11. издање студије Делоитте Пропертy Индеx анализира развој тржишта стамбених некретнина у 23 земље и 68 европских градова током 2021. године.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
