Шта се све ставља у чесницу и која је њена симболика
Погача или чесница је хљеб који се мијеси на Бадње вече или на Божићно јутро, а једе се уз доручак 7. јануара када се сви укућани окупе.
У хљеб се, према традицији, ставља новчић, а за оног ко га пронађе вјерује се да ће му донијети новац и срећу током цијеле године.
Поред новчића, ставља се и парче бадњака, а ономе ко одломи парче са њим доноси плодност и добро здравље.
У неким крајевима, у чесницу се ставља кукуруз (због свиња), пасуљ (због оваца) и овас (због коња). Они који држе кокошке и другу живину, у своју чесницу стављају зрна пшенице.
Ко пронађе новчић и бадњак, треба да га чува на посебном мјесту, док се пшеница, овас, пасуљ и кукуруз дају животињама због којих су и стављени у божићни хљеб.
Чесница подсјећа на ноћ када су мудраци дошли на поклоњење. Марија им је понудила хљеб и отуда обичај да се на божићној трпези обавезно нађе чесница.
Чесница је погача која се прави од брашна воде и масти, без квасца. Најчешће је мијеси најстарија укућанка првог дана Божића, прије изласка сунца. Затим се окреће поливајући се вином и ломи се на онолико дијелова колико има укућана.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
