Шта је довело до стабилизације: Мљекари стали на зелену грану
БАЊАЛУКА - Боља цијена млијека и јефтинија сточна храна спасле су фармере у Републици Српској који су у априлу ове године прикупили више млијека и произвели више млијечних производа у односу на исти период лани, када су многи због отежаних услова рада размишљали о гашењу фарми.
Према подацима Републичког завода за статистику, током априла ове године мљекаре су прикупиле укупно 8.547 тона крављег млијека, што је за 1,7 одсто више него у марту, односно 5,8 одсто више у односу на исти мјесец претходне године.
Статистичари су израчунали да су мљекаре током априла, у односу на исти мјесец лани, повећале производњу ферментисаних млијечних производа за 14,9 одсто, млијека за пиће за 13,4 одсто, крављег сира за 7,3 одсто и павлаке за 4,5 одсто.
- У односу на март мљекаре су током априла повећале производњу павлаке за 13,2 одсто, крављег сира за 11,3 одсто, ферментисаних млијечних производа за 4,3 одсто и млијека за пиће за 1,5 одсто - показали су подаци завода.
Предсједник Удружења мљекара Републике Српске Милорад Арсенић истакао је за “Глас Српске” да су фармери, након једног тежег периода, поново стали на ноге.
- Ситуација у овом сектору је стабилна, а све захваљујући залагањима фармера, који су дизали кредите да унаприједе своју производњу. Наравно, у тај процес се нико не би упуштао да је откупна цијена млијека остала на прошлогодишњем нивоу, када је била и упола нижа него сада. С друге стране, појефтинила је и сточна храна, што свакако фармерима даје разлог више да наставе да улажу у производњу - казао је Арсенић.
Према његовим ријечима, просјечна откупна цијена млијека је 95 фенинга по литру.
Година је добро почела и за билећку мљекару “Пађени”, а директор ове фирме Ненад Вукоје каже да је до раста производње млијека највише дошло због вегетације која је почела раније него иначе.
- Кад је у питању откуп млијека, ове године је забиљежен раст за 12 одсто у односу на прошлу годину, што не значи да ће тако бити и у наредном периоду. Кад је у питању продаја, од јануара до краја априла забиљежен је тренд раста за 20 одсто, док је у мају мало затајила. Ипак, очекујем да ће ова година бити изузетно добра - рекао је Вукоје.
Додао је да криза у Европи није погодила мљекару “Пађени”, која своје производе, поред Хрватске и Словеније, извози и у Аустрију, Њемачку и друге европске земље.
Више посла до половине овог мјесеца имао је и власник бијељинске мљекаре “Дуле” Душко Цвјетиновић који каже да производња млијека сада почиње да пада, јер долази до нестанка силажа и житарица.
- У наредна два мјесеца сигурно ће бити мање сировог млијека - казао је Цвјетиновић.
МАСЛАЦ
Према подацима Републичког завода за статистику, мљекари су, у односу на исти мјесец лани, током априла смањили производњу маслаца и осталих жуто-масних производа за 5,5 одсто.
Током априла ове године, у односу на претходни мјесец, производња маслаца и осталих жуто-масних производа смањена је за 9,5 одсто.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
