Српска за осам година изгубила 42.870 становника
БАЊАЛУКА - Република Српска за осам година постала је сиромашнија за 42.870 становника, а стручњаци истичу да прогнозе за наредни период нису нимало оптимистичне, јер ће природни прираштај наставити да губи трку због све старије популације, миграција и чињенице да се на прсте могу избројати парови који се одлуче на више од двоје дјеце.
Републички завод за статистику објавио је јуче процјену броја становника од 2013. до 2021. године, а рачуница показује да је Српска у том периоду изгубила више од броја популације која на примјер насељава Лакташе, Прњавор или Теслић, локалне заједнице које важе за веће.
Према резултатима пописа становништва, домаћинстава и станова у БиХ који је спроведен 2013. године, Српска је имала 1.171.179 становника, а процјене статистичара указују на то да нас је лани било 1.128.309.
Поразна статистика, према ријечима стручњака, резултат је највећим дијелом морталитета који је незаустављив, што показују и подаци статистичара који су израчунали да је животни вијек становника Српске у посљедњих пет година скраћен за више од двије године па је лани износио тек нешто више од 75 година.
Процјена становништва у Српској
ГОДИНА БРОЈ СТАНОВНИКА
2013. 1.171.179
2014. 1.167.082
2015. 1.162.164
2016. 1.157.516
2017. 1.153.017
2018. 1.147.902
2019. 1.142.495
2020. 1.136.274
2021. 1.128.309
Предсједник Центра за демографска истраживања и универзитетски професор Драшко Маринковић истиче да ће природни прираштај у годинама које слиједе бити све негативнији због морталитета, чији је раст незаустављив.
- Ситуација је таква да сада умиру људи који су рођени тридесетих и четрдесетих година прошлога вијека, када је забиљежен највећи наталитет и када су готово све породице биле вишечлане. Због тога је морталитет огроман и у наредних 20 година биће још већи, јер старимо. С друге стране, дјецу данас рађају генерације које су по рођењу биле у знатно мањем броју у односу на популацију које сада стари и умире - прича Маринковић.
Сматра да је животни вијек становништва у Српској максимално продужен те да ће у годинама које долазе бити само краћи.
- Живот који данас водимо је сложен и брз, присутан је стрес на послу, жеља за афирмацијом, претјерано конзумирање алкохола, дувана, хране све то скраћује животни вијек, без обзира на превентивне прегледе и напредак медицине. Животни вијек млађих генерација дефинитивно ће бити краћи, што ће се додатно негативно одразити на демографска кретања - истакао је Маринковић.
Према његовим ријечима, једини трачак наде да нам села и градови неће остати пусти, улива бар донекле константан број новоређене дјеце у посљедњих десет година.
- Посљедњих десет година у Српској је прилично константан број новоређених, у просјеку се роди око 9.300 дјеце и то је једино оптимистично посматрајући демографију на нашим просторима. Треба да се боримо за константан наталитет, међутим и то ће бити немогуће ако миграцијама буде смањен број жена које су фертилне и спремне за рађање дјеце. С друге стране, стерилитет је све присутнији, што додатно усложњава ситуацију - наглашава Маринковић. Додао је да би у Српској годишње требало да се роди око 16.600 беба да би се дошло на ниво потребан за смјену генерација.
- То би се постигло када би по жени имали 2,1 дијете, а према садашњој ситуацији, то је 1,3 дјеце по жени - навео је Маринковић.
Пронаталитетне мјере
Уназад неколико година у Српској се спроводе бројне пронаталитетне мјере које реализују разна министарства у Влади Српске, међутим Драшко Маринковић каже да се ни за једну од тих мјера не може квантитативно рећи која је дала више, а која мање резултат.
- Сматрам да код нас у РС материјална ситуација и мјере не утичу толико на опредјељење људи да имају дјецу, више је то психолошко и морално питање. Европске земље попут Француске и Шведске имају добре моделе подршке родитељима, међутим ни једна ни друга немају велики број рађања - рекао је Маринковић.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
