Српска три деценије без имунолога, ускоро добија два
Република Српска већ три деценије нема нити једног имунулога због чега је отежано лијечење пацијената који болују од аутоимуних болести. Међутим, надлежни увјеравају да ће се тренутно стање убрзо промијенити.
Неке од поменутих болести су реуматоидни артритис, системски еритемски лупус, Хронова болест, мултипла склероза, дијабетес тип 1, Хашимото синдром, реуматска полимиалгија, псоријаза, целијаклија, Сјöгренов синдром, аутоимуни хепатитис и друге.
Директор Универзитетско-клиничког центра Републике Српске Владо Ђајић каже како ће ова установа ускоро добити два имунолога. Два љекара су, додаје он, на специјализацији из имунологије.
„Ми имамо специјалистичку амбуланту за реуматологију. Имамо реуматолога. Област имунологије била је адекватно и квалитетно ‘покривена’. То никада није спорно. Ми мислимо да смо државетина, али смо заправо мали и тачно знамо шта нам треба. Нама треба свега пар имунолога“, рекао је Ђајић.
Декан Медицинског факултета Универзитета у Бањалуци Ранко Шкрбић каже да ова високошколска установа ради на томе да добије имунологе. Он истиче да су два љекара која су недавно завршила Медицински факултет изабрала управо имунологију као специјализацију.
„У наредним годинама ћемо добити имунолога. Ипак, то није питање за мене, него за руководиоце здравствених установа. Зашто немају потребу за имунолозима? На медицинском факултету имунолози свакако требају. Изаћи ће клиничка спацијализација и ми ћемо то имати, али ће за то требати најмање четири године“, казао је Шкрбић.
Предсједница Савеза за ријетке болести Српске Биљана Котур каже како не зна зашто Српска нема имунолога, али зна да га многи пацијенти требају.
„Неколико пута су ме контактирали и тражили имунолога, али нисам могла да им помогнем. Сигурно је да постоји потреба. Постоје ријетке имунолошке болести због којих би нам требао имунолог, али га немамо“, рекла је Котур.
Из Министарства здравља Републике Српске истичу да здравстене установе запошљавају раднике у складу са потребама за одређеним кадром и могућностима, као и да доктори имају могућности специјализације и супспецијализације.
„Правилником о плану и програму специјализација и супспецијализација прописане су специјализације алергологија и клиничка имунологија у трајању од пет година, као и имунологија, такође у трајању од пет година. Годишњим планом специјализација и супспецијализација за 2022. годину одобрене су двије специјализације из имунологије за Универзитетски клинички центар Републике Српске“, кажу из ресора здравства.
Уколико се неки преглед не може обавити у Републици Српској, осигураници имају могућност да се, на приједлог Универзитетског-клиничког центра, лијече у здравственим установама изван Српске са којима Фонд има потписан уговор, као што је случај са Србијом. У том случају неопходан је приједлог УКЦ РС који разматра и стручна комисија Фонда и осигураник са рјешењем Фонда има могућност да се лијечи у здравственим установама у Србији. Уколико је ослобођен плаћања партиципације са рјешењем Фонда не плаћа, а уколико је ријеч о категорији која није ослобођена плаћања партиципације, учествује у трошковима лијечења десет одсто, пише МојаХерцеговина.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
