Српска има олимпијске шампионе

Ријеч је о младићима који су протеклих година побрали награде на бројним такмичењима из математике, физике и информатике у земљи и иностранству, а посљедња је златна медаља на Интернационалној математичкој олимпијади одржаној протекле седмице у Великој Британији.

Њих двојица су заједно са још четири средњошколца из ФБиХ остварили историјски успјех. Први пут за 32 године, колико ђаци из БиХ учествују на овом најпрестижнијем математичком такмичењу у свијету, наши ученици су се нашли на највишем трону, раме уз раме са средњошколцима из Кине, САД, Јужне Кореје, Вијетнама, земаља које имају богату традицију успјешног рјешавања математичких зачкољица.

Иако нису ни сањали, на побједнички трон попели су се Андреј и Вук, златни момци из Српске, о којима ће математичка научна заједница тек брујати.

- Нико од нас не може да вјерује да смо освојили злато и то први пут у историји земље. Када сам излазио на бину и преузимао своју медаљу, нисам могао да вјерујем да се то дешава. Не могу и даље повјеровати, иако ових дана носим медаљу на разна гостовања. Биће потребно много времена да се слегну утисци. Ово је ниво који нисам ни сањао да могу да достигнем икада у свом животу - прича узбуђено за “Глас” шеснаестогодишњи Вук Јанковић, који ће од јесени похађати други разред гимназије “Јован Дучић” у Требињу.

Радозналост и љубав

Овај талентовани младић који знање упија и у Школи математике за надарене ученике, коју организује Удружење математичара Кантона Сарајево, каже да му медаље и награде нису мотив, да то све ради из чисте радозналости и љубави према математици.

- По мом мишљењу је бављење математиком радозналост у својој најчистијој форми. Заволио сам ту науку већ при првом сусрету. Као мали сам се играо, а касније по инерцији математика и физика су ме све више окупљале, а љубав се продубљивала. Врло сам радознала особа, то је заправо моја најзначајнија особина, а математика и физика ми омогућавају да могу да схватим шта се дешава у свијету који ме окружује, да природне појаве и процесе објасним и представим на симптоматичан начин, да прободем до сржи - истакао је Јанковић и додао да математика може да превазиђе многе процесе које је модеран човјек створио.

Иако је конкуренција било изузетно јака, Јанковић наводи да задаци које је успјешно ријешио нису били толико тешки, напомињући да је ријеч о математичким загонеткама далеко изнад нивоа градива које се обрађује у редовној средњошколској настави.

- Такмичарски програм је трајао два дана. Сваки дан смо имали четири и по сата за рјешавање укупно три задатка поредана по тежини. Први задатак је лакши од другог, други од трећег, тако да сам оба дана стратешки паметно трагао за тачним рјешењима у прва два задатака. Завршни скор су била четири потпуно тачно ријешена задатка. Од преостала два један сам урадио дјелимично, док на другом нисам имао бодова. Остварени резултат је додатно значајан ако се узме у обзир чињеница да сам се такмичио са младићима и дјевојкама у истом рангу, иако су старији до мене по три, четири године - додао је Јанковић нагласивши да је са надметањем у знању започео у седмом разреду основне школе те да је у старту освајао прва мјеста, како из математике тако и из физике и информатике.

Овај млади Херцеговац, који је у јавност доспио и прољетос ријешивши математички проблем који је чувени математичар Владимир Стојановић креирао прије 58 година, каже да не планира престати да изучава ову природну науку, али да такмичења, вјероватно, неће још дуго остати у пољу његових интересовања.

- Освојено злато на најпрестижнијој математичкој олимпијади је заправо врхунац, тако не знам колико ћу још дуго ићи на такмичења. Волио бих и наредне године да одем на олимпијаду, због путовања и искуства које такви догађаји пружају. Током припрема за такмичења морам се одрећи неких ствари, јер све изискује одређену жртву, па тако и ово, али људи које упознајем на тим дружењима су сјајни. Без обзира на исцрпљујући фактор искуства која су ми такмичења донијела су најбоља ствар која ми се десила - нагласио је Јанковић, који је и страствени љубитељ филмова, тениса, генерално свих спортова са рекетом.

Круна рада

Изразито позитивне утиске из Велике Британије носи и Андреј Крчмар, који за “Глас” каже да је освојена медаља круна његовог досадашњег рада и труда.

- Привилегија је учествовати на таквом догађају на којем су најбољи средњошколци са цијеле планете. Веома је тешко пласирати се на олимпијаду, а камоли доћи до злата, будући да се на првом мјесту нађе свих шест такмичара из екипе Кине, САД, Русије, Вијетнама, Јужне Кореје, земаља које имају огромне ресурсе и много развијенији образовни систем. Задаци које смо рјешавали не личе на оне које срећемо у редовној настави. Ради се о зачкољицама за које је требало искористити оригиналне идеје. Од нас се тражило да понудимо рјешења заснована на логици, али и искуству - испричао је седамнаестогодишњи Крчмар, који је завршио други разред Гиманзије у Бањалуци, а похађа и поменуту сарајевску школу математике.

- Ово је било моје пето међународно такмичење. Лани сам на Интернационалној међународној олимпијади освојио сребрену медаљу, што је такође био најбољи успјех једног ученика првог разреда из БиХ икада. Иако је овогодишње злато највише постигнуће, наставићу да се такмичим, јер уживам у том искуству. Путујем, упознајем веома интересантне вршњаке који се на врхунском нивоу баве математиком и физиком - прича он.

Крчмар каже да још није одлучио чиме ће се бавити у будућности, али свакако ће то бити неко од занимања уско везано за математику.

- Математика је за мене начин вјежбања мозга, начин размишљања. Повезујем је са логичким, рационалним рјешавањем проблема и загонетки.

Тјера ме да мислим чистије и јасније, што је сјајна и корисна ствар. Помаже и у развоју критичног размишљања - истакао је Крчмар, наводећи да ће највјероватније студирати ван граница Српске. Учешће и побране награде на олимпијадама отварају му многа врата те ће разматрати одлазак у САД или Велику Британију, гдје би могао наставити школовање.

Директори бањалучке и требињске гимназије за своје златне ученике имају само ријечи хвале.

- Одушевљена сам Андрејем, не само што кроз математику и физику осваја награде гдје год да се такмичи, него што је он савршен и из других предмета попут српског језика. То дијете тако лијепо пише, васпитан је и надарен за све. Он је наш златни дјечак и без тих медаља које осваја на престижним такмичењима - каже директорица бањалучке Гимназије Вита Малешевић.

И први човјек гимназије “Јован Дучић” Мишо Пешић каже да резултат који је Вук постигао никада раније није пошао за руком ниједном требињском гимназијалцу.

- Било је добрих ученика који су имали сјајне резултате али ово је нешто несвакидашње. То је првенствено Вукова награда, посљедица његовог труда и рада, али је огроман успјех и за школу. Дијете које има петице из свих предмета, добра особа, увијек на услузи свима. Знањем је далеко изнад градива које се усваја у средњој школи, да жели, буквално би из сваког предмета могао бити најбољи у Српској - нагласио је Пешић.

ЕКИПНИ ПЛАСМАН

У екипном пласману на Интернационалној олимпијади у Великој Британији БиХ је заузела 13. мјесто у конкуренцији од 108 земаља, што је такође најбољи пласман у историји. Златну медаљу, поред младића из Републике Српске, освојио је и Бењамин Мујкић, ученик трећег разреда Друге гиманзије из Сарајева. Харун Алибеговић, матурант Рицхмонд Парк Интернатионал Сецондарy Сцхоол Сарајево, освојио је сребрну медаљу, док су бронзане медаље освојили ученици Друге гимназије Сарајево Аднан Осмић и Наида Гаврановић.

Лидерка тима била је Адиса Болић из ФБиХ, док је замјеник био Бојан Пажин из Републике Српске. Ово је уједно и први пут да су се сви ученици из БиХ окитили медаљама на ИМО.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.