СПЦ и вјерници славе Свету Петку - ово су обичаји везани за овај празник

Ова светитељкa ужива велико поштовање и код других православних народа, па и припадника других вјера. Њој су посвећени и бројни српски храмови. Многи је прослављају као крсну славу.

Празник се слави сваке године 27. октобра, односно 14. октобра према Јулијанском и богослужбеном календару СПЦ.

Вјерници обиљежавају дан када је Света Петка окончала овоземаљски живот.

Света Петка живјела је крајем 10. и почетком 11. вијека прије подјеле хришћанства.

Света Петка је историјска личност сврстана у ред светих и једна је од највећих мисионарки хришћанске вјере.

Рођена је у Епивату, код Калитракије у Малој Азији, а према записима српског владике Николаја Велимировића, поријеклом је Српкиња. Рођена је у имућној и веома побожној породици. Имала је брата, који се звао Јевтимије, и који се замонашио веома млад, да би касније постао епископ Мадитски.

Након смрти родитеља, подијелила је сиротињи све што је имала и замонашила се у Цркви Свете Софије у Цариграду, гдје је добила име Параскева.

Према предању, многе године провела је у пустињи, у посту и молитви и усамљеничком животу. Предање даље каже да јој се у сну јавио анђео и упутио у отаџбину да шири веру Христову. Зато је Света мати Параскева на иконама је представљена у женској монашкој одежди, са крстом и миртином гранчицом, симболом мучеништва.

У епархијама СПЦ посвећено јој је око 250 цркава, а најпосјећенија је капела на Келемегдану која носи њено име и у којој се на дан празника сваке године окупља десетине хиљаде вјерника.

Поштује се у цијелом православном свијету, а на поклоњење њеним светим моштима које почивају у Јашију у Румунији долазе и припадници других религија, вјерујући у њену исцјелитељску моћ.

Жене свих вјера и нација посебно јој се обраћају сматрајући је заштитницом.

Култ ове светитељке код Срба је добио на снази крајем 14. вијека, послије Косовске битке и у вријеме почетка турске владавине, када су многи умни и духовни људи нашли уточиште у српској земљи.

Мошти

Током времена, њене чудотворне мошти преношене су много пута. На њеном гробу, каже легенда, догађала су се чуда.

Бугарски цар Јован Асен је 1238. године, по мишљењу једних, отео, а по мишљењу других, пренио мошти свете Параскеве у свој престони град Трново.

Када су Турци освојили Бугарску, мошти су пренијете, по заповијести султана Бајазита, у молдавски град Јаши.

Кнегиња Милица успјела је 1396. да измоли светитељкине мошти и сахрани их у цркви Ружици, на Калемегдану.

Султан Сулејман Други пренио је мошти Свете Параскеве 1521. године у Цариград.

Коначно, 1641. цариградски патријарх Партеније поклонио је мошти молдавском кнезу Василију Лупулу, који их је пренио у Јаши и положио у Цркву Света три јерарха, гдје су и данас.

Прве записе о Светој Петки оставио је Григорије Цамблак, а међу њима је и опис преноса њених моштију из Видина у Србију и до Београда  (1403.године) и то заслугом монахиње Јефимије и кнегиње Милице које су дозволу измолиле од султана Бајазита.

Вјерује се да су од времена деспота Стефана Лазаревића мошти сто година почивале у стијени поред калемегданске капеле и извора Свете Петке и да су јој на поклоњење долазили и православни и католици, па и мухамеданци, тадашњи окупатори Србије.    

Калемегданска капела Свете Петке саграђена је на извору воде за коју се вјерује да исцјељује очне болести и у њој се, као велика светиња, чува мали прст светитељке.

Према народном предању, капела на Калемегдану и црква Ружица подигнуте су још у 15. вијеку за вријеме деспота Стефана Лазаревића, али су  порушене за вријеме турске владавине.            

Данашња капела, мјесто ходочашћа гдје се сваке године на Петковицу окупљају многобројни вјерници, изграђена је 1937. године према пројекту архитекте Момира Коруновића.

  У новосаграђеној крстионици уз капелу Свете Петке обављају се крштења вјерника уз поштовање изворног хришћанског ритуала - погружавањем.

Обичаји

Света Петка посебно је поштована као заштитница жена свих вјера и нација, мајки и породиља. Слави се и као крсна слава.

И данас, велики број људи обраћа јој се молитвом за помоћ и спас у болести и невољама. Светица се често јавља људима у сну и говори им шта да раде.

Народна вјеровања кажу да на дан Свете Петке не смије да се пере веш, да се шије, да се ради тежак посао, поготово то не треба да раде жене.

Особе који имају неки здравствени проблем треба да оду у цркву и умију се на извору или чесми који се налази у близини храма Свете Петке.

У понеким крајевима обичај је да дјевојке поједу парче славског колача и сачувају мрвице како би у току ноћи могле да виде своју судбину, односно будућег мужа.

Има још обичаја везаних за овај празник - младе дјевојке треба да беру цвијеће и њиме украсе свој дом како би у њему цијеле године владали слога и мир. Дјевојчице треба да обуку нове хаљинице како би их пратила срећа у наредној години.

Вјерује се и да ко једном позове Свету Петку у заштиту, да ће се она опет јавити у његовом дому, чак и непозвана, и то углавном пред велике недаће. Најчешће се вјерницима јавља кроз снове.

Молитва Светој Петки

Ово је молитва Светој Петки коју можете изговорити на овај дан, замоливши је за здравље и срећу:

Света Петко, Божја светитељко, моли Бога за нас. Удостојила си се гледања лица Божјег, као чедо нашег народа, славна Петко светитељко, па имамо слободу теби говорити, сродници нашој, и тебе молити за спасење душа наших.

Слава си и похвала Београду, гдје чудотворна вода твоја привлачи множине многе, као негда Витезда, и даје слијепима вид, узетим здравље, малаксалим снагу, и свима бодрости и радости, Христова дјевице, наша помоћнице.

Буди и надаље стража нашем престоном граду, утврди га у Православљу, помози вјерницима, подигни недужне и тужне, а усопшим родитељима нашим, браћи и деци, измоли вјечни покој и вјечно спасење, Света Петко, Божја светитељко. Свима помози, па и мени не одмози. Добре у добру сложи, и свако им добро умножи. Да се кроз тебе прослави Бог у Тројици, навијек вијека. Амин.

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.