СПЦ данас слави свете Зосима и Јакова туманске: Вјера, чуда и духовност
Српска православна црква и вјерници славе данас празник светих Зосима и Јакова туманских. Посебно свечано биће у манастиру Тумане, гдје се очекује на десетине хиљада вјерника.
У 8.30 почиње Света архијерејска литургија, а благосиљање славског колача у 10 часова.
У манастиру Тумане се као највећа светиња, чувају мошти Светог Зосима Туманског, Синаита чудотворца.
Свети Зосим тумански био је велики молитвеник и духовник. Припада групи монаха исихаста, познатих под именом Синаити, који су у вријеме кнеза Лазара, населили Србију.
О његовом животу нема сачуваних историјских података. По предању живио је сам у каменој пећини испосници код данашњег манастира Тумане.
Зосим Тумански, светац ког многи сматрају чудотворцем, живио је у 14. вијеку и страдао је за вјеру, а према одлуци Сабора СПЦ празнује се 21. августа.
Сахрањен је на монашком гробљу у Туману, а народ се клања његовим моштима тражећи исцјељење најтежих болести.
Народ им са многих страна притиче, молећи од светитеља лека својим болестима и избављење од невоља. У редовима за молитву има многих…. сви примају утјеху и благослов светитеља и из Тумана одлазе као нови људи.
Народ вјерује да је Милош Обилић, косовски јунак, ненамјерно убио и монаха Зосима у лову. Милош је наводно зачуо шуштање из оближње шуме па је одапео стријелу из лука мислећи да гађа неку животињу, али је, према предању, погодио пустињака Зосима. Кад је то видио, узео га је у наручје и понио га, а Зосим му је рекао да га ту остави ријечима: „Ту, мани ме…“, па је мкесто гдек је Зосим тражио да га спусти и гдје су потом никли манастир и манастирска црква назван Тумане.
У манастирском љетопису записани су многи случајеви чудесних исцјељења, од карцинома, леукемије, нечистих сила, бездетности… Светитељ се до данас јавља онима који га усрдо моле, дарујући мир, благослов и утјеху.
Преподобни Јаков, рођен је као Радоје Арсовић 1894. године у селу Кушићи надомак Ивањице.
Стекао је два доктората у Француској, али га је једном приликом дотакла благодат Божја.
Напустио је службу и свјетовни живот, па је уз владику Николаја започео своје подвизавање у манастиру Жича. Као искушеник прошао је сва монашка послушања.
Изузетно скроман и ћутљив, стекавши многе духовне дарове, био је и прозорљив. Пребијен је до смрти 1946. године. По сопственом завјештању сахрањен је у манастиру Тумане. Мошти су му откривене 21. октобра 2014. године.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
