Софија Вушовић трчала 46 часова без спавања и постала "краљица трке"

Ријеч је о трци са успоном од 10.720 метара, а Софијино кретање од старта до циља трајало је 46 часова, без спавања.

Вушовићева каже Срни да се за овај подвиг припремала четири мјесеца и да је било изузетно тешко завршити трку.

"Дуга је километража, скоро 11.000 метара успона, многе проблеме сам имала током трке, скоро 46 часова је трајало то моје кретање без спавања, нема превише задржавања на окрепним станицама јер постоје одређени временски лимити и ако их прекорачимо, аутоматски слиједи дисквалификација и трка се завршава", прича Софија.

Она додаје да је била међу најмлађим учесницима са најмање искуства, што је много утицало на њено кретање.

Вушовићева истиче да је имала озбиљне кризе због неспавања, болова и тешког терена, те да је неколико пута помишљала да одустане.

"Већ на 70. километру сам имала велики проблем, нокти су већ били плави и озбиљна је штета већ била нанесена, а послије 120 километара, имала сам велики бол у кољену које је било отечено, нисам имала више снаге, а морала сам доћи до сљедећег чек поинта и мислила сам само да дођем до 150 километара и ту ћу да станем, даље не могу, не могу ногу да испружим, ноћ је, остаћу сама у планини", каже Софија.

Она додаје да је имала срећу јер ју је пратио учесник из Сјеверне Македоније, који је био с њом током готово цијеле трке без обзира на то што су обоје "јурили лимите" и што је могао бити дисквалификован.

О каквом физичком напору је ријеч говори и чињеница да је послије трке морала одстранити три нокта на стопалима.

"Озбиљни су били болови и у кољенима и на стопалима, нокти су почели да крваре и отпадају, три сам нокта послије трке морала оперативно одстранити, стопала су баш настрадала. Шта ме све снашло, искрено ни ја не знам, још је све то некако у облацима и треба ми још времена да све процесуирам", наводи Вушовићева.

Посљедњи дан трке, око 7.00 часова ујутро, у пар минута је стигла посљедњи лимит и схватила да има још 18 километара до краја, те да постоји шанса да трку заврши надомак циља.

"Са огромним боловима које не могу ни да опишем, ипак јурим да уђем у циљ. У 10.30 часова је било затварање трке и морала сам да убрзам темпо толико да је било и по шест минута по километру, а ја сам била и неиспавана и већ је било и халуцинација и нервозе. Морала сам да дам крајњи максимум посљедњих осам километара и кад сам прошла кроз циљ само сам сјела и више никог нисам видјела", присјећа се Вушовићева саме завршнице.

Она каже да је у кризним моментима црпјела снагу из ума.

"То је оно што највише волим код тих трка, ту долази до неких посебних прича са собом, то је само нешто моје и ту се јавља нека посебна моја ментална снага коју не осјетим на мањим тркама. Зато се и одлучујем на веће трке, гдје долазим до својих максимума и граница које покушавам да сваки пут погурам даље да видим колико могу. А очито је да се може, колико далеко ћемо изабрати да идемо на нама је самима, као и све у животу", наводи Софија.

Ова изузетна дјевојка наглашава да тежина трке и није толико важна, колико је значајан њен подвиг и чињеница да је на старт стала са осталим тркачима који су много искуснији и већи професионалци.

Као најмлађа учесница која је завршила утрку у задатом времену, Вушовићева истиче да јој много значи титула "краљице трке", јер се види да њен труд није узалудан, без обзира што ради то због себе, а не због доказивања.

"Много то значи, као и за сваког спортисту, да те онако дочекају као што су мене. Отворили су ми шампањац, ставили медаљу, сви ме бодре, имала сам већу подршку ја која сам стигла посљедња него онај тркач који је дошао први, а то и учимо на тркама да је битан и онај који посљедњи прође кроз циљ", истиче Софија.

Она додаје да јој много значи подршка породице и да је још рано да говори о плановима за будућност, те да се нада да ће је послужити здравље како би могла да настави да се бави спортом.

Ова Костајничанка студира на Факултету за спорт Универзитета у Љубљани, а спортиста је од малих ногу.

Вушовићева је као ученик основне и средње школе тренирала у Кошаркашком клубу "Костајница", трчањем се бави од 2016. године, када је истрчала Бањалучки полумаратон од 21 километра, а љубав према трејл, односно планинским тркама, родила се 2018, када је завршила своју прву трејл трку на Јахорини од 104 километра.

Софија је трчала више полумаратона, као и Загребачки маратон, који је истрчала као шеснаестогодишњакиња, затим Љубљански, а онда и трејл трке, и то на Јахорини 104 километра, у Истри 67 и у Словенији 54 километра.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.