Славимо заштитницу жена: Вјерује се да овај обичај доноси здравље породици

Г.С.
Славимо заштитницу жена: Вјерује се да овај обичај доноси здравље породици

Света великомученица Ефимија пострадала је током царовања Диоклецијана, а на тај дан се празнује њен спомен.

Оно по чему је битна светитељка је чудотворно дејство њених чесних моштију, које се посебно приказало као такво за вријеме четвртог васељенског сабора у Халкидону.

Тај сабор је сазван у вријеме цара Маркијана и Пулхерије 451. године послије смрти цара Теодосија Млађег. Повод за сазив овога Сабора дала је Диоскорова јерес, патријарха александријског и Евтихија, архимандрита цариградског, који су распростирали лажно учење да у Христу Господу нису биле двије природе, божанска и човјечанска, него само једна, божанска.

На овом сабору највиднију улогу су имали Анатолије, цариградски патријарх и Јувеналије јерусалимски патријарх. Пошто препиркама и доказивањима са обје стране нису успјели да дођу до конкретног рјешења, патријарх Анатолије је предложио да православни и јеретици напишу своје вјероисповиједање, па да их положе у ковчег у ком су стајале мошти свете Ефимије. Сви су се сложили са тим! Два вјероисповиједања су била написана и постављена на прси великомученице, ковчег затворен и запечаћен царским печатом, а постављена је и војничка стража. Затим су сви провели три дана у посту и молитви.

Четвртог дана, кад су отворили ковчег видјели су православно вјероисповедање у десној руци светитељке, а јеретичко под њеним ногама. Тако је Божја сила ријешила спор у корист Православља. Повод да се одаберу њене мошти за помоћ на сабору било је то што су се у прошлости показивале као чудотворне.

На дан помена свете Ефимије, сваке године је истицала крв из њених моштију, као да је тог тренутка потекла из рана и та крв је сакупљана. Мермерна гробница је била велика и покривена мермерном плочом, а унутра се налазио дрвени ковчег са моштима. На мермерној гробници са лијеве стране налазио се малени отвор који се отварао у потребно вријеме и кроз који се могла провући рука. Кроз тај отвор би епископ по завршетку ноћног бдења и пред литургију провукао сунђер и скупљао крв коју би касније исциједио у посуду која је била предвиђена само за то.

Људи када су то видјели, уз велику захвалност Богу и светој мученици, мазали би се том крвљу ради благослова и исцјељења од болести. Осим што је исцјељивала, та крв је била и веома миомирисна. Дешавало се да се крв излива из моштију и у данима када није њен помен, посебно кад би архијереј те цркве водио богоугодан живот, преноси АТВ.

Осим тога, Ефимија се јављала вјерницима који су јој се са вјером молили, као и онима који су лежали у болести, или би јој се у разним невољама обраћали за помоћ. Са свих страна, нарочито из Цариграда, долазио јој је народ на поклоњење.

Вјерује се да је Ефимија заштитница жена, те да свака жена треба да оде у цркву да јој се помоли за здравље породице.

„Овчица Твоја Исусе, Јефимија, зове силним гласом: „Тебе Жениче мој љубим и тражећи Те страдам, и распињем се и сахрањујем у крштењу Твоме. И страдам ради Тебе, да бих царствовала с Тобом, и умирем за Тебе, да бих живјела с Тобом. Прими ме као чисту жртву, с љубављу жртвовану за Тебе.” Њеним молитвама, као Милостив, спаси душе наше” Амин.
 

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана