Славимо Михољдан: Вјерује се да данас можете да радите све осим овога

СРНА
Славимо Михољдан: Вјерује се да данас можете да радите све осим овога

БИЈЕЉИНА - Српска православна црква /СПЦ/ данас прославља Михољдан, празник посвећен Преподобном Киријаку Отшелнику.

Свети Киријак рођен је у Коринту крајем четвртог вијека и за живота је сматран стубом хришћанства и узором монашких врлина.

Читајући Свето писмо веома рано је почео да се диви устројству спасења људског рода, а жеља за духовним животом одвела га је у Јерусалим, гдје је ступио у манастир и добио почетна упутства о монашком животу.

Боравио је у више манастира, посвећен хришћанској вјери и борећи се против јереси.

Предање каже да је био крупан и снажан човјек, иако је цијели живот провео у строгом посту. Пред крај живота боравио је у монашкој породици Светог Харитона, гдје су монаси једном дневно јели и то по заласку сунца.

Преподобног Киријака су монаси поштовали као исцјелитеља и утјешитеља болесних и невољних. Поживио је 109 година и упокојио се 557. године у пустињи, гдје је провео старост и посљедње године живота.

Према народном вјеровању, послије Михољдана наступа права јесен, а ако се топли дани наставе, тај период зове се "михољско љето". 

Обичај је да се на Михољдан не ради у кући, али су дозвољени сви послови у дворишту и башти. Топли дани, познати и као "сиротињско лето," били су прилика за оне који нису стигли да заврше своје послове пре зиме да их сада приведу крају — да унесу и спакују дрва, уреде двориште и очисте башту.

Такође, верује се да због заузетости не ваља организовати свадбе на овај дан, а од куће се иде једино на "удовичке мобе" — када народ помаже жени која је остала без мужа.

Свети Кирјак је заштитник многих српских домова, а монаси су га поштовали као утешитеља болесних. Поживео је 109 година.

Преподобни Киријак Отшелник

Од раног детињства, читајући Свето писмо, Кирјак је развијао дивљење према спасењу људског рода, а жеља за духовним животом одвела га је у Јерусалим. Тамо је ступио у манастир и почео свој монашки пут.

Провео је време у неколико манастира, посвећен хришћанској вери и борећи се против јереси. Предање каже да је, упркос строгом посту, био крупан и снажан човек. Пред крај живота, боравио је у монашкој заједници Светог Харитона, где су монаси јели једном дневно, након заласка сунца.

Монаси су га поштовали као исцелитеља и утешитеља болесних. Поживио је 109 година и преминуо 557. године у пустињи, где је провео последње године живота.

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана