Шеранић: Унапређењем болничких капацитета до квалитетних услуга грађанима Српске

Шеранић је истакао да је поносан јер и за вријеме пандемије вируса корона нису заустављени капитални пројекти у здравству, иако су пандемија и криза у вези са сукобима у Украјини, те проблеми са инфлацијом, условили другачији начин рада.

"То су били изазови не само за уговараче радова, него и саме извођаче који су се нашли у ситуацији да много теже долазе до материјала са којима раде у оквиру болница и до људства које ради са тим материјалима", рекао је Шеранић, додајући да је то све утицало на продужавање рокова за завршетак инфраструктурних пројеката.

Он је навео да је, у односу на изградњу нове болнице у Добоју, ситуација са Зворником и Фочом мало компликованија јер је ријеч о болницама које се реконструишу и адаптирају за вријеме рада.

Шеранић је навео да је у Добоју завршено више од 90 одсто пројекта изградње нове болнице, да се радови настављају, али да повећана количина влаге условљава реализацију завршних радова.

Он је истакао да су то техничке ствари које ће се ријешити, пројекат ће бити завршен и његова реализација биће на понос свих грађана Добоја и саме регије.

Говорећи о новом болничком комплексу у Требињу, који се гради ресурсима Републике Српске, Шеранић је рекао да ће његовом изградњом Требињци и сви Херцеговци добити комплекс опремљен по најсавременијим стандардима.

"То ће бити велика измјена у животима људи у Херцеговини. Припремни радови на самом објекту ускоро крећу са коте нула. До коте нула смо завршили све активности, када говоримо о изливању саме темељне плоче, а сада идемо у друге активности", рекао је Шеранић.

Он је навео и да је Универзитетски клинички центар /УКЦ/ Републике Српске у Бањалуци прошле године обогаћен новом Клиником за кардиохирургију која представља круну здравственог система и најбољи доказ да се здравство Републике развија и унапређује.

Шеранић је истакао да је у тој клиници у протеклих годину извршено више од 200 успјешних операција различитих врста кардиохируршке патологије које су извели љекари Српске, уз подршку колега из Србије.

"Не смијемо заборавити ни Онкологију која иде својим током. Кардиохирургија и Онкологија представљају наставак нашег развоја с обзиром да је патологија најучесталија управо из кардиохируршких и онколошких обољења. Због тога и развијамо овакве капацитете у УКЦ-у, који треба да буде водиља здравственог система у развоју, што ће да прате и остале болнице", рекао је Шеранић.

Министар здравља нагласио је да су за развој здравственог сектора Српске значајни и пројекти Завода за физикалну медицину и рехабилитацију "Доктор Мирослав Зотовић", а то су нова ортопедска хирургија у Слатини и бањско-рекреативни комплекс "Шехер" у Бањалуци.

"То ће бити два нова објекта која указују да нас недаће које су задесиле свијет, па и нас, нису успориле у развоју нових пројеката и нових услуга за ставновништво у Републици Српској", рекао је Шеранић.

Он је навео да је рад на финансијској стабилизацији здравства успјешан, те да ће се наставити радити на томе.

Према његовим ријечима, предстоји и реконструкција и адаптација болница у Приједору и Градишци.

"Влада је у септембру усвојила и прихватила иницијативу болнице /у Приједору/ у вези са реконструкцијом и адаптацијом. Сада слиједи идејно рјешење и пројекат који болница у Приједору треба да достави Министарству", рекао је Шеранић.

Он је истакао да је намјера Министарства да реализује и пројекте реконструкције четири психијатријске установе у Републици Српској.

"Ту бисмо завршили процес пребацивања са старе локације Психијатрије /у Бањалуци/ на нову локацију на Паприковац. Све је то условљено одређеним техничким процедурама у вези са кредитним задужењем са банком Савјета Европе. Техничка документација је готова, а тендерска је припремљена", навео је Шеранић.

Он је рекао да је кроз тај пројекат спремљена и документација за Специјалну болницу за психијатрију Соколац и Специјалну болницу за хроничну прихијатрију Модрича.

Шеранић је додао и да је од великог значаја и реализација пројекта Медицински кампус, који подразумјева на једној локацији медицински факултет за докторе стоматологије и медицине, те за магистре фармације.

"Затим факултет здравствене његе за дипломиране медицинаре здравствене његе и других профила који излазе са овог факултета. Средњу медицинску школу и један центар за биомедицинска истраживања, што опет указује на даљи развој система и нашег паралелног рада не само на опреми и на простору него и на кадру", навео је Шеранић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.