Шеранић најавио медицински комплекс у Бањалуци: Континуирана изградња и реконструкција болница

Шеранић је у интервјуу Срни рекао да је план да на истој локацији буду смјештени и објекти Института за јавно здравство, Завода за трансфузијску медицину, Завода за медицину рада и спорта и Завода за стоматологију.

Према његовим ријечима, у новој болници у Зворнику дошло се до унутрашњих радова, у болници у Добоју креће фаза набавке опреме, а завршава се и реконструкција у болници у Фочи.

"У условима украјинске кризе и пандемије вируса корона тржиште медицинске опреме је у захтјевном режиму и тешко се долази до опреме, али се трудимо да то ријешимо. Да није било тих криза, вјерујем да би ове пројекте већ завршили", рекао је Шеранић.

Ресорни министар је навео да је у плану изградња медицинског комплекса у бањалучком насељу Паприковац гдје би били смјештени Медицински факултет, Медицинска школа, Факултет здравствене његе и Центар за биомедицинска истраживања, за шта је Европска инвестициона банка већ одобрила средства, али је потребно да буду завршене процедуре на нивоу БиХ да би се кренуло у реализацију.

Шеранић је истакао и пројекат који се односи на психијатријске установе, а који подразумијева пресељење Клинике за психијатрију у Универзитетском клиничком центру /УКЦ/ на Паприковац, као и реконструкцију и адаптацију Специјалне болнице за хроничну психијатрију Модрича, Психијатријске болнице на Сокоцу и Дома за лица са инвалидитетом у Вишеграду.

"Ради се Онкологија у оквиру УКЦ-а коју финансира Валда Српске, завршавамо бању 'Шехер' заједно са Заводом за физикалну медицину и рехабилитацију 'Др Мирослав Зотовић', а кроз активности овог завода планирамо изградњу ортопедске клинике у Слатини", навео је Шеранић.

Низ системских закона за бољу здравствену заштиту

Осим активности на изградњи болница и набавци опреме за домове здравља, Министарство здравља и социјалне заштите Републике Српске је радило и на доношењу системских закона, те је кроз измјене и допуне Закона о заштити становништва од заразних болести уведена ХПВ вакцина и ради се на дефинисању ко и када ће примити ову вакцину.

"Морамо се окренути превенцији што је могуће више. За хумани папилома вирус је познато да у највећем броју случајева изазива карцином грлића материце, мада и остале врсте карцинома могу бити изазване овим вирусом", нагласио је Шеранић.

Он је рекао да је Законом о здравственој заштити дефинисано да радник има право на слободан дан на терет послодавца за превентивне прегледе, што је важно са становишта републичких скрининг програма на одређене карциноме, те је у систему здравствене заштите дефинисано да су дјеца лица до 18 година, док је раније граница била 15 година јер се тада стицала могућност за радну способност.

"Законски смо дефинисали и транспарентне листе чекања, установе су у обавези, као и Фонд здрасвтвеног осигурања, да израде упутство о вођењу листи чекања и ажурирања и обавјештавању грађана о њиховим правима", истакао је Шеранић.

Када је ријеч о Закону о евиденцији и медицинској документацији, ресорни министар каже да овим актом здравствени систем уводе у 21. вијек када је ријеч о дигитализацији и информатизацији и да је при крају пројекат Интегрисани здравствени информациони систем који ће олакшати реализацију свега што су у том смислу замислили.

Шеранић је навео да је Нацртом о обавезном здравственом осигурању предвиђено да грађани који болују од малигних болести имају 100 одсто рефундацију плате, а иста ствар је предвиђена и за жене које морају да одржавају трудноћу, чиме се доприноси реализацији демографске политике Владе Републике Српске.

Од августа плате веће за 100 КМ

Једна од важнијих активности Министарства односила се и на финансијску стабилизацију здравственог система, прије свега на реализацију програма Владе који се односи на обавезу измирења доприноса за пензијски стаж радницима којима нису били претходно уплаћени а стичу услове за одлазак у пензију.

Осим тога, додао је Шеранић, ради се и на повећању плата здравственим радницима, те је повећана цијена рада, а од августа ће кроз коефицијенте бити повећање од 100 КМ.

Шеранић је подсјетио да се цијена рада мијењала и 2019. године, а прошле године у два наврата се мијењао и закон о платама са повећањима која су достизала до осам одсто за ниже плате и шест одсто за више плате, те потом опет повећање од пет одсто.

"Номинално се плата медицинске сестре повећала у том неком периоду за око 40 одсто. Наравно да требамо размишљати како да то буде и више, јер сви који раде у здравству раде тежак и одговоран посао, али Влада није сједила скрштених руку", рекао је Шеранић.

Вакцину против вируса корона примило више од 40 одсто становништва

Он је похвалио рад здравствених радника, посебно у периоду пандемије вируса корона, за коју каже да није завршена и да у свијету расте број заражених усљед повећаног кретања становништва.

"Сви смо добро научили које мјере нам могу помоћи, како и на који начин да се заштитимо у тренутку када се распламса епидемија. Усмјераваћемо активности здравствених установа и грађана, али одлука је на појединцу који мора да учествује у заштити свога и туђег здравља", нагласио је Шеранић.

Он је навео да је у Српској вакцину против вируса корона примило више од 40 одсто становништва, али вјерује да је тај проценат и већи имајући у виду да су многи одлазили у Србију на вакцинацију.

Успјешан рад фондова у систему здравствене и социјалне заштите

Када је ријеч о социјалној заштити, Шеранић је рекао да је систем дјечије заштите доживио велика унапређења и да је у неколико наврата мијењан закон о дјечијој заштити гдје су настојали да оно што су увели кроз допринос у систему дјечије заштите врати се грађанима.

"Кроз тај систем прошле године смо први пут увели дјечији додатак за прво дијете, малтене 100 одсто повећали дјечији додатак за друго, треће, четврто дијете. Повећали смо и накнаду за породиље за 100 одсто, увели смо плату родитеља-неговатеља да би помогли тим породицама", рекао је Шеранић.

Он је похвалио пројекат "Социјализација дјеце" који реализује Јавни фонд за дјечију заштиту Републике Српске, али и пројекат супервизије и подршке социјалним радницима, на бази којег је урађен исти пројекат и за медицинске сестре.

Шеранић је похвалио и Фонд солидарности за дијагностику и лијечење обољења, стања и повреда дјеце у иностранству, који је основан на иницијативу тадашњег предсједника Републике Милорада Додика, а којим је системски ријешено важно питање, односно омогућена дијагностика и лијечење дјеце у иностранству када то није могуће у здравственим установама у Српској.

"Када је ријеч о Фонду здравственог осигурања, колеге су ту урадиле огроман посао у протекле двије године када говоримо о финансирању здравствених услуга, о одржавању финансијске стабилизације. Са тог аспекта су са здравственим установама направили врло добру фузију и омогућили да грађанин не размишља шта и на који начин може да добије од здравствене услуге", истакао је Шеранић.

Он је подсјетио да су ријешена сва дуговања са Србијом, да је омогућено да се грађани упућују на лијечење у иностранство и да им 100 одсто буде плаћено.

Шеранић је закључио да ништа од овога не би могао да ради као ресорни министар ако би размишљао о санкцијама које су му увеле САД, јер је по Уставу и законима обавезан да реализује закључке Народне скупштине Српске и планове и програм Владе Српске.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.