Седамдесет година Архива Републике Српске (1953-2023)
Обиљежавање јубилеја 70 година организоване архивске дјелатности у Републици Српској представља посебну прилику да се у овом тексту о историји Архива изнесе неколико суштинских података који могу да послуже као добра илустрација за разумијевање стања у којем смо се као друштво налазили у другој половини XX вијека и данас, у трећој деценији XXI вијека.
Архиви су стари колико и сама писменост. Постојали су још у античко вријеме. Институционално се организују крајем средњег и почетком новог вијека, како би се архивска грађа концентрисала на једном мјесту. На територији данашње Републике Српске касно је у односу на неке друге центре формирана организована архивска служба. Архив града Бањалуке основан је 1953, Градски архив у Добоју 1954, а Општински архив у Фочи 1981. године. Градски архив у Бањалуци је послије три године прерастао у Срески архив, а 1963. у Архив Босанске Крајине. У Добоју се регионални архив оснива 1973, а у Фочи 1986. године.
Архив града Бањалуке основан је прије 70 година рјешењем Народног одбора града Бањалуке од 20. априла 1953. Архивску службу обављала су тада свега два радника. До тада на простору сјеверозападне Босне о заштити архивске грађе није вођена организована брига, што је довело до неконтролисаног уништавања драгоцјене грађе, па су тако у неповрат нестали значајни извори о прошлости ових крајева.
Почеци
Сједиште Архива било је у подрумским просторијама данашње Градске управе у Бањалуци. Задатак Архива, смјештеног у четири неусловне подрумске просторије, био је да “води надзор и заштиту над свим архивалијама на територију града Бања Луке” и “преузме и смјести све архиве надлештава, установа и предузећа, чије послове по њиховом престанку не преузима ниједно друго надлештво, установа или предузеће”.
Послије три године Архив града Бањалуке је, на основу сагласности Народног одбора Среза Приједор од 15. фебруара 1956, одобрења Извршног вијећа НР Босне и Херцеговине од 30. маја 1956. и рјешења Народног одбора Среза Бањалука од 29. јуна 1956, прерастао у Срески архив Бањалуке. Као такав био је заједничка стручна и научна установа за срезове Бањалука и Приједор, који су били и његови оснивачи.
Одлукама среских скупштина Бихаћ од 8. јула и Бањалука од 10. јула 1963. основан је Архив Босанске Крајине са сједиштем у Бањалуци. Сада се територијална надлежност Архива протезала на 23 општине Босанске Крајине. Био је то највећи регионални архив у тадашњој социјалистичкој Југославији.
Због ширења архивске грађе и јачања значаја даљег развоја архивске службе Архив Босанске Крајине смјештен је у мају 1973. у тзв. “Царску кућу”, некадашњу Војну команду, гдје се и данас налази. Ту су, у већем простору, били бољи услови за рад и заштиту архивске грађе и за већи број запослених.
Територијална надлежност Архива Босанске Крајине протезала се почетком деведесетих година ЏЏ вијека на 17 општина сјеверозападне Босне, а број фондова и збирки је нарастао на око 500. У Архиву су била запослена 22 радника у три организационе јединице: Одсјеку за заштиту архивске грађе и надзор регистратура, Одјељењу за сређивање и обраду архивске грађе и Одсјеку општих послова.
Избијањем грађанског рата у БиХ, у прољеће 1992, донијела је Влада Српске Републике БиХ на сједници 31. маја 1992. Одлуку о оснивању Архива Српске Републике Босне и Херцеговине, као јавне установе у државној својини са сједиштем у Сарајеву. Како Одлука о оснивању Архива Српске Републике БиХ није никада реализована, архивску дјелатност на територији Републике Српске до средине 1993. обављали су, уз прећутну сагласност органа власти, Архив Босанске Крајине у Бањалуци и регионални архиви у Добоју и Фочи (Србињу).
Данас је Архив, са статусом републичке управне организације у саставу Министарства просвјете и културе у Влади Републике Српске, централна установа за заштиту културних добара. У његовом саставу, поред канцеларија у Добоју и Фочи, дјелују од 2001. и оне у Зворнику и Требињу, а од 2008. и у Сокоцу. Дјелатност Архива Републике Српске обавља се у оквиру двије организационе јединице: Сектора за заштиту архивске грађе у архиву и Сектора за заштиту архивске грађе ван архива, правне и опште послове.
Архив Републике Српске је за кратко вријеме, и поред смјештајних тешкоћа, преузео велики број архивских фондова највиших државних органа, установа и организација, правосудних, просвјетних, научних и других институција Републике Српске, насталих радом од 1992. до данас. Архив је успио да за 70 година постојања и рада прикупи и заштити 876 архивских фондова и збирки, са око 5.000 метара квадратних. Од укупног броја фондова и збирки највише се налази у Бањалуци (530), затим Добоју (147), Фочи (97), Требињу (68) и Зворнику (34). Архивска грађа обухвата период од XVII вијека до данашњих дана. Архив Републике Српске посједује стручну и специјализовану библиотеку затвореног типа, која је стварана од самог оснивања установе. Сваке године библиотека се допуњава новим примјерцима стручних и научних књига и часописа, тако да данас боји преко 20.000 библиотечких јединица (књиге и периодичне публикације).
Архивску и библиотечку грађу користе редовно истраживачи различитих профила образовања, на основу чијих резултата је настао знатан број дипломских и магистарских радова, докторских дисертација, научних и стручних радова, новинских текстова, књига, студија, монографија, изложби и слично. Архив свакодневно пружа услуге правним и физичким лицима. Архивску и библиотечку грађу годишње користи преко 200 истраживача, док број захтјева физичких и правних лица износи преко 1.000 на годишњем нивоу.
Општи интерес
Поред обављања редовних послова на прикупљању, сређивању и заштити архивске грађе, тежиште рада Архива Републике Српске у посљедњој деценији било је на стручном усавршавању запослених, опремању депоа, објављивању стручних и научних књига, приређивању изложби архивских докумената и информатизацији архивске службе.
Архив Републике Српске, његови запослени или сарадници објавили су или приредили преко 200 монографија, књига и студија, стручних и научних радова из области архивистике, историје и права и приредили на десетине изложби архивских докумената. Изложбе Архива Републике Српске биле су приређиване и у иностранству.
У Архиву Републике Српске је током протеклих 70 година постојања и рада било запослено 125 стручних и помоћних радника, од којих 84 у Бањалуци, 22 у Добоју, 10 у Фочи, по четворо у Зворнику и Требињу и један на Сокоцу. Данас Архив запошљава 30 радника. Од укупног броја запослених високу стручну спрему има 24 (двоје са титулом доктора и троје магистра наука), а средњу шест.
Данашњи Архив Републике Српске представља репрезентативну управну, културну и научну институцију, која обавља јавну архивску дјелатност од општег интереса за Републику Српску.
За рад на заштити архивске грађе и изузетан допринос и постигнуте врхунске резултате у области образовања, науке и културе Архив Републике Српске је више пута награђиван и одликован: Орденом Његоша И реда (2013) и Повељом Златни грб града Бањалуке (2013). Исто тако, за свој рад награђивани су и појединци запослени у Архиву Републике Српске.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
