Саво Минић, за „Глас Српске“: Није све у подстицајима
Пољопривредници не могу све елементе (не)конкурентности рјешавати подстицајима, морају континуирано учити, унапређивати знања и вјештине, модернизовати и иновирати процесе, али и мијењати саму структуру производње према захтјевима тржишта те се удруживати са другим произвођачима да би ојачали своју позицију.
Истакао је то у интервју за “Глас Српске” министар пољопривреде, шумарства и водопривреде РС Саво Минић, наводећи да је пољопривредна производња увијек била изазовна, јер се дешава под отвореним небом, изложена ризицима све учесталијих временских непогода.
- Надаље, пољопривредни производи су већином берзански па су изложени ризицима наглог пада или раста цијена на свјетским берзама, на које наши произвођачи не могу утицати. Такође не могу утицати ни на нагле промјене и цјеновнике основних инпута за производњу, попут ђубрива, сјемена, дизела. Због тога је оправдана буџетска подршка пољопривредној производњи, која је већа од подршке било којој другој привредној грани, јер би у супротном било угрожено снабдијевање становништва храном - рекао је Минић и додао да Влада РС нема дилеме о континуираној подршци пољопривреди, али и о издвајању додатних средства за кризне ситуацију.
ГЛАС: Да ли је скројен овогодишњи правилник за расподјелу подстицајних средстава и за шта ће бити издвојено највише новца?
МИНИЋ: Иза нас су десетине састанака са свим републичким асоцијацијама произвођача и сматрам да смо постигли договор о већини њихових захтјева те направили оквир који одговара изазовима, а који опет дозвољава наставак стратешке оријентације ка унапређењу продуктивности и конкурентности домаћег пољопривредног сектора. Највише средстава биће издвојено за текућу производњу, али ће се задржати и ниво подршке за капиталне инвестиције, уз ограничење броја пријава по јавном позиву. Влада је упркос свеопштој кризи и инфлаторним притисцима задржала ниво аграрног буџета од 180 милиона КМ, што нам је оставило могућност да задржимо континуитет и концепт подршке какав смо поставили лани.
ГЛАС: Да ли ће министарство помоћи фармерима да поново покрену производњу свиња, будући да међу њима влада велики песимизам, када је у питању опстанак производње?
МИНИЋ: Подршка у занављању производње и обнови сточног фонда није била под знаком питања ниједног момента. И до сада је постојала као дио капиталних инвестиција на које произвођачи имају право у свим гранама производње, а ове године само за произвођаче свиња, због ситуације у којој су се нашли, тај ниво подршке, који за остале произвођаче износи 40 одсто поврата средстава, биће 65 одсто поврата за набавку назимица које имају документацију о поријеклу.
ГЛАС: Како се протести европских пољопривредника могу одразити на наше тржиште, имају ли произвођачи из Српске шансу за бољи пласман својих производа на извозним, али и домаћем тржишту?
МИНИЋ: Неће се баш директно одразити на позицију наших произвођача. Навикли смо да ЕУ штити своје тржиште царинским и бесцаринским баријерама, одлукама о ограничењу увоза, ванредним пакетима финансијске помоћи и другим мјерама којима осигуравају ниво конкурентности на домаћем и на ино-тржишту. Оно што можемо очекивати је да се строги захтјеви у вези са заштитом животне средине, који значајно поскупљују производњу, због чега, између осталог, и протестују ЕУ произвођачи, почну захтијевати и од земаља извозница. То је најављено и наши извозно оријентисани произвођачи већ предузимају инвестиције у вези са зеленом транзицијом да би смањили свој карбонски отисак. Наша конкурентска предност може бити у органској производњи, производима од традиционалних сорти биљака и раса стоке, роби географског поријекла...
Птичји грип
ГЛАС: У Српској је недавно потврђен птичји грип код лабудова. Да ли је то нова пријетња домаћој производњи меса, односно фармама живине?
МИНИЋ: С обзиром на то да се ради о појави авијарне инфлуенсе код дивљих птица, домаћа производња није угрожена уз осигуравање и одржавање хигијенских услова и биосигурносних мјера у свим објектима. Неометано ће бити обављан унутрашњи промет живине, производа од живине и јаја, уз поштовање прописаних ветеринарских мјера. Апелујемо на власнике живине да осигурају и одржавају хигијенске услове и биосигурносне мјере у свим објектима за узгој и држање живине, као и на обавезу пријављивања свих промјена здравственог стања, понашања и појачаног угинућа живине надлежној ветеринарској организацији или ветеринарском инспектору.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
