Саво Минић, министар пољопривреде РС: У доба свјетских прекретница морамо јачати наше ресурсе

Истакао је то у интервју за “Глас Српске” новоименовани министар пољопривреде, шумарства и водопривреде РС Саво Минић, наводећи да је стање у пољопривреди неминовно одраз цјелокупне ситуације у економији и друштву у Српској, БиХ, региону па и свијету.

- Нажалост, дио смо глобалних политичких и економских промјена које ће историја забиљежити као велике прекретнице - рекао је Минић.

ГЛАС: Како оцјењујете тренутно стање у пољопривреди Српске?

МИНИЋ: Стање у домаћој пољопривреди је стабилно, што је одраз мјера које је Влада РС предузела у претходном периоду, а на приједлог бившег министра Бориса Пашалића и његових сарадника. Те мјере које су биле интервентног карактера, али и редовна подршка имале су и те како позитиван утицај на ублажавање негативних утицаја које је произвела енергетска криза, попут драстичног поскупљења репроматеријала и немогућност његове набавке једно вријеме, отежаног приступа појединим тржиштима и слично. Захваљујући правовременим потезима становништво Српске је у свако доба било снабдјевено основним намирницама, а произвођачи су имали редовну исплату подстицаја да би се производни циклус могао одвијати несметано.

ГЛАС: Који су највећи изазови са којима се суочава аграрни сектор?

МИНИЋ: Драстично повећање цијене репроматеријала се само дјелимично може компензовати растом цијене готових производа, а најчешћа реакција на ту ситуацију, нарочито на малим газдинствима, јесу уштеде на ђубриву, пестицидима, сијању меркантилног жита умјесто сјеменског и слично, што се на крају одражава ниском продуктивношћу и ниским дохотком. Предузимамо низ мјера подршке којим бисмо ублажили те цјеновне шокове. Влада РС је ове године издвојила 500 КМ по хектару за сјетву пшенице, а исти ниво подршке најављен и за наредни циклус. Настављамо са регресом за плави дизел, а и све остале мјере подршке текућој производњи биће значајно веће, узимајући у обзир повећање са 75 на чак 180 милиона КМ у буџету за 2023. годину.

ГЛАС: Шта ће бити Ваши први потези на почетку мандата, а шта планирате за наредне четири године?

МИНИЋ: С обзиром на то да је ово била изборна година и да је Влада именована тек крајем децембра, мој први потез је покретање процеса усаглашавања услова за коришћење подстицаја за 2023. годину са социјалним партнерима, односно представницима привредне коморе, задруга, удружења произвођача, самосталних предузетника те научних и стручних институција. То је процес који се обично раније завршава, али мислим да ћемо у наредне двије седмице успјети све окончати да бисмо већ крајем јануара објавили Правилник о начину усмјеравања новчаних средстава за 2023. годину. Што се тиче дугорочних мјера подршке оне су већ постављене Стратегијом развоја пољопривреде и руралних подручја за период од 2022. до 2027. године и то нам је путоказ за достизање нивоа продуктивности и конкурентности у развоју производње, али и путоказ за ревитализацију руралних подручја те одрживо управљање природним ресурсима.

ГЛАС: Бројни произвођачи су незадовољни, жале се на нерентабилну производњу, нелојалну конкуренцију. Можете ли им помоћи да ријеше нагомилане проблеме?

МИНИЋ: Незадовољство произлази из кризе која је производ глобалних дешавања и која је условила драстично поскупљење репроматеријала, а које као што сам рекао није компензовано једнаким повећањем цијена хране. Влада РС је предузимала читав сет мјера за ублажавање тржишних поремећаја и те мјере биће настављене и у наредној години и управо је повећање аграрног буџета за 140 одсто одговор на кризну ситуацију.

ГЛАС: Могло би се рећи да је дио жалби неоснован, с обзиром на средстава које појединци повлаче из буџета. Како се изборити са онима који настоје по сваку цијену извући више новца од Републике?

МИНИЋ: Пољопривредници су увијек били предмет политичких манипулација, нарочито у изборним годинама. То није случај само у нашој земљи, већ широм свијета, јер су дио друштва на који је општа популација осјетљива, јер производе храну и сви од њих зависимо. Међутим желим нагласити да се, без обзира на појединце који добијају више или мање медијске пажње, мјере које предузима министарство и средства која се исплаћују планирају искључиво у складу са циљевима аграрне политике, стањем на тржишту и потребом заштите прехрамбене сигурности становништва, а не према жељама појединаца, ма колико они били гласни. Поједини сектори повлаче више новца као што је мљекарство, али та грана пољопривреде броји више од 4.000 произвођача, а сектор повртарства на примјер 300, што се не може поредити. Један од задатака у будућем периоду биће и промјена погрешне перцепције јавности према пољопривредницима и финансирању њихове производње.

ГЛАС: Како повећати приносе у пољопривреди, с обзиром на то да су, према тврдњама ратара, испод просјека?

МИНИЋ: Министарство је већ трећу годину заредом обезбиједило средства за рефундирање трошкова инвестиција на газдинству у износу од 30 до 40 одсто, а могу најавити да ће тај износ у наредној години бити и до 50 одсто. Подршка укључује набавку механизације, дронове и дигиталне алате праћења производности, заштитне и системе за наводњавање, подизање нових засада, набавку расних грла стоке, изградњу мини-прерађивачких капацитета, набавку технолошке опреме и све што пољопривредницима треба за модернизацију производње. Сви пристигли захтјеви буду одобрени, ако испуњавају основне одредбе правилника.

ГЛАС:       Због глобалне кризе домаћа производња најбоље је рјешење. Како смањити увоз хране и становништво мотивисати да се окрене пољопривреди и развоју села?

МИНИЋ: За разлику од неких развијених земаља у Српској још имамо велики проценат становништва којем је пољопривреда један од извора прихода. Према анкети о радној снази, удио неформалне запослености у пољопривреди је око 30 одсто код нас, за разлику од неких земаља ЕУ, гдје је то око два, три одсто. Дакле, ми имамо још релативно велики број оних који производе храну за своје потребе, а дио вишка пласирају на тржиште. Међутим, крупних комерцијалних произвођача има мало. Према неким процјенама тек око шест одсто оних који живе искључиво од пољопривредне производње и од којих зависи снабдјевеност тржишта намирницама. Да бисмо повећали број професионалних произвођача морамо, између осталог, обезбиједити повољне изворе финансирања, повећати ниво конкурентности кроз примјену савремених технологија, вршити аутоматизацију процеса производње, јер је све мање расположиве радне снаге. Очекујемо и подршку са нивоа БиХ, која је, морам признати, изостала у претходном периоду, а односи се на предузимање мјера заштите домаће производње, нарочито у пиковима сезоне, када имамо вишак домаћих производа.

ГЛАС:       Шта Ви можете урадити када је ријеч о заштити домаће производње?

МИНИЋ: То питање је у надлежности институција БиХ. Међутим све мјере које предузимамо, почевши од финансирања производње, савјетодавне подршке, инвестиција у набавку генетског подмлатка, изградње капацитета, противградне заштите, контроле квалитета, инспекцијског надзора за циљ имају заштиту домаће производње. +++

слика: Целар - корице исјецене

“Шуме Српске”

ГЛАС:       Како унаприједити стање у “Шумама Српске”?

МИНИЋ: Основна улога министарства је доношење законских прописа из области шумарства и надзор над радом “Шума РС”, али то јавно предузеће је велико, покрива територију цијеле Републике и у претходном периоду није било једноставно остварити увид у његово пословање. Међутим, израда и увођење новог информационог система у шумарству, који је при самом крају, у сваком ће тренутку и сегменту омогућити увид у пословање “Шума”. На бази квалитетних информација имаћемо могућност да правовремено реагујемо да би биле отклоњене аномалије у функционисању предузећа или да вршимо измјене прописа који нису адекватни. Министарство ће и у наредном периоду, кроз планирана средства, наставити са мјерама подршке производњи у шумарству, а наш основни циљ је очување и унапређење шумског ресурса у Српској.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.