Савјет министара није прихватио забрану извоза обловине

Срна
Савјет министара није прихватио забрану извоза обловине

САРАЈЕВО - Министар спољне трговине и економских односа у Савјету министара Сташа Кошарац рекао је да на сједници није донесена одлука о забрани извоза обловине, те да се нада да ће то бити учињено наредне седмице јер је, како каже, одбијено без ваљане аргументације.

"Мислим да је то необјашњиво. Министри из Републике Српске гласали су заједно са предсједавајућим Савјета министара за доношење такве одлуке, док су министри из Федерације БиХ /ФБиХ/ били против", рекао је Кошарац новинарима након сједнице.

Он сматра да то није добра порука за дрвопрерађиваче у Републици Српској и ФБиХ који имају потребу за већом количином дрвних сортимената да би у систему прераде могли да упосле своје капацитете.

"Једна структура министара из Федерације покушавала је да направи проблем због тога што кантони нису видљиви у том процесу одлучивања. Имплементирајући Закон о спољнотрговинској политици видљиво је да је то надлежност институција БиХ", појаснио је Кошарац.

Он наводи да је иста структура и у кантонима и у Влади ФБиХ која је дала позитивно мишљење на овакву одлуку.

"Имамо проблем што нам се поново дешава да у Савјету министара приликом одлучивања постоји застој. Ми из Републике Српске желимо да помогнемо дрвопрерађивачима из Српске и ФБиХ и цијенимо да је сировина требала остати и у Српској и ФБиХ да упослимо наше властите капацитете и задржимо ту сировину с обзиром на то да ће доћи до поремећаја", сматра Кошарац.

Он је рекао да ће, уколико не буде донесена одлука о забрани извоза обловине, обловина одлазити на тржишта ЕУ и друге земље, а да дрвопрерађивачи у БиХ неће имати посла.

"Нека ту одговорност сносе они који су против такве одлуке", истакао је Кошарац.

Он је напоменуо да је ријеч о одлуци која је донесена у првом читању и да се нада да ће у изјашњавању о тој одлуци наредне седмице у другом кругу гласања бити донесена одлука о забрани извоза обловине, те да ће аргументима заговарати да се та одлука донесе.

"Наставићу да разговарам са колегама. Било је необјашњивих ставова да је веома важно мишљење Управног одбора Управе за индиректно опорезивање. Оно није битно јер закон не третира достављање мишљења УО УИО јер је ријеч о извозу, а не увозу. Који су стварни разлози, заиста не знам", рекао је Кошарац.

Он је додао да је изнесено образложење за оне који имају уговоре о извозу да се на њих не односи ова одлука, али да је то потпуно неоправдано јер, како је истакао, нико није могао да каже ко ће водити рачуна о контроли валидности тих уговора.

"Да ли ће бити неких ретроактивних уговора. На крају крајева опредјељење нас који долазимо из Републике Српске није било да штитимо трговце обловином, него да омогућимо дрвопрерађивачима довољне количине обловине како би се запослило што више људи", навео је Кошарац.

Кошарац је нагласио да вјерује да ће до изјашњавања у другом кругу доћи до рјешења и да не одустаје од ставова да се таква одлука донесе.

"Ако су ентитетски министри и премијери били за то, не могу да разумијем понашање колега из Федерације БиХ у Савјету министара", наводи Кошарац.

Кошарац је напоменуо да жели да промовише значај и уставни капацитет свих кантона, ентитета и заједничких институција, али да у спољнотрговинској политици то је искључива надлежност институција БиХ.

Он каже да је логично да постоји комуникација Владе ФБиХ и влада кантона и да вјерује да је федерална Влада третирала мишљење влада кантона, јер то није надлежност институција на нивоу БиХ.

"Или не желе да кажу разлоге зашто су против или користе неутемељена и несувисла образложења. Ако постоји базичан договор привредних комора, дрвопрерађивача који су у њиховом саставу и договор министарстава и влада ентитета мислим да није озбиљно данас се поигравати са пласманом несувислих образложења", истиче Кошарац.

Он је нагласио да је циљ да што више сировине остаје у Републици Српској и Федерацији БиХ, да дрвопрерађивачи могу да раде.

"Ова забрана се односила само до краја године", рекао је Кошарац. 
 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана