Савић: Дјеца треба да науче да је језик њихово огледало

Савићева је истакла да се често дешава да људи уопште немају отпор према промјенама и према учењу говорних вјештина уколико им се покаже да може боље.

"То се односи на неправилности, уплив страних ријечи, разне грешке формалне природе. Ако нико не примијети грешку, грешка остаје и не може се исправити", рекла је Савићева.

Савићева је указала на то да се приближава Међународни дан матерњег језика, 21. фебруар, и да се залаже за то да се увијек прича о његовом унапређењу умјесто о угрожености.

"Језички развој се не може зауставити, језик се не може конзервирати, он се мијења заједно са друштвом, а једино што можемо учинити јесте да пратимо и усмјеравамо те промјене. Са друге стране, језик није само оно што чујемо у јавном простору – језик постоји и у школи, професионалном животу, међу младима, па и у приватном животу појединца", навела је Савићева.

Према њеним ријечима, развој језика почиње од појединца, његове језичке способности, читалачког искуства, образовања, професионалног усмјерења и става према језику.

"Потом, ту су образовне институције и школе у којима треба да се развија љубав према језику, читању, да се дјеца науче да је језик њихово огледало али и огледало стварности и да је сваки сљедећи корак у њиховом образовању и одрастању повезан са језиком", рекла је Савићева.

Савићева је истакла да би свако, без обзира на то шта ради, требало да зна да је комуникација један од најважнијих алата.

"Потребно је прије свега развијати говорну и писану културу, посветити се дјеци и образовању – јер они су будућност језика, стално скретати пажњу на језик – његов положај, правила, занимљивости, промовисати матерњи језик, књижевност и културу", објаснила је она.

Мисија Удружења лектора Републике Српске је да стално промовише језик, културу, говори о језичким правилима, недоумицама, тренутним проблемима и најважније, прича о рјешењима.

Иако постоји само четири године, Савићева је навела да је Удружење до сада са поносом представило неколико важних пројеката – апликацију за ијекавицу, језички приручник за дјецу, публикацију о српском културном насљеђу.

Ту је и пројекат на који су, истакла је, највише поносни – Језиколовац, конкурс на који се пријављују највише дјеца и школарци, а тиче се управо уочавања и препознавања грешака јер је мото конкурса: ко види, он зна.

Савићева је навела да је веома интересантна чињеница да многи мисле да се стално појављују нови правописи и нова правила.

"Управо то потврђује моју тезу. С обзиром на то да се о језику недовољно говори, људи који су се са језичким правилима посљедњи пут сусрели у школи мисле да се у језику нешто стално мијења. Иако, наравно, има промјена, многа од тих правила постоје више од 50 година само о њима нико не говори. И мене су нека од њих изненадила, што значи да такве језичке групе постоје с разлогом", закључила је Савићева.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.