Сара Вановац: Одувијек сам знала да желим бити физичар
ИСТОЧНО САРАЈЕВО - Сара Вановац из Источног Сарајева пријавила се на десет докторских програма из теоретске физике у САД и на све је примљена са пуном стипендијом, али је одабрала Калифорнијски институт за технологију /Калтек/ јер је то “Мека науке” и што је ту радио њен омиљени професор Ричард Фајнмен.
Вановчева је Срни испричала да је одувијек била јако амбициозна и да је знала да жели бити физичар, те да је током размјене у Италији схватила да јој је Америка најбоља опција за научно истраживање.
“По повратку кући сазнала сам рокове пријава за факултете и послала 20 апликација на разне факултете у САД, од којих сам на већину примљена, али су финансије биле кључни фактор. Изабрала сам Универзиет Фурман у Јужној Каролини јер сам добила пуну стипендију и смјештај”, нагласила је Вановчева. Она је додала да се на факултету одмах запослила у ИТ сервису да би могла покрити остале трошкове живота.
ПОСЛУШАЛА СВОЈУ ИНТУИЦИЈУ И УСПЈЕЛА
“Када сам на првој години студија рекла професорима да желим упоредо да студирам три предмета и да радим 20 часова седмично у ИТ сервису, као и да то планирам завршити за четири године, сви су ми рекли да је то немогуће. Гледајући уназад, драго ми је да сам послушала своју интуицију”, наводи Вановчева.
Да би то постигла, Сара објашњава да је морала радити дању и ноћу, викендом и празницима, да је љети без одмора радила истраживања, једном у Новом Мексику, а једном у Њемачкој, напоменувши да је током четири године студија, само три пута долазила кући. “То је мој сан и ја осјећам огромну захвалност да могу да живим тим животом.
По завршетку студија одлучила сам да радим и стекнем радно искуство. Запослила сам се на факултету у одјељењу чија је главна мисија да кроз анализу података и математичке моделе савјетује директора и декане о начинима на које можемо побољшати рад факултета и искуство студената”, рекла је Вановчева.
Према њеним ријечима, током рада на факултету имала је дивног шефа, некадашњег професора математике Давида Еубенкса, који је само један од ментора који су јој несебично помагали. Вановчева је истакла да докторске студије у САД трају пет до шест година, а у првој години се полаже још неколико испита и два велика теста којима се доказује потпуно владање материјом. Осим тога, додала је она, студенти током прве године имају прилику да раде у различитим лабораторијама док не одлуче у којој желе остати.
“Докторат је јако дуг и напоран процес и захтијева много жртвовања јер се то сматра послом у САД.
Очекује се 40 часова рада у лабораторији седмично, а већина нас ради сваки дан по 10 часова између предавања, истраживања и додатних обавеза. Ја сам ове године и асистент за квантну механику и предајем два пута седмично”, навела је Вановчева. Као посебну занимљивост током студија, Вановчева је истакла да је прошли семестер имала прилику да слуша предавања у истој учионици у којој је предавао чувени Ричард Фајнмен, која и носи његово име.
“То је нешто о чему сам некада могла само да маштам и сваки пут када сам у тој просторији осјећам се веома инспирисаном и захвалном”, рекла је ова рођена Београђанка. Од бројних награда које је добила током студија у САД, Сара истиче да је то свакако “Кенет Абернти” /Кеннетх Ц. Абернетхy Ањард/, која се додјељује само једном студену из одјељења за компјутерске науке који заршава студије у години као најбољи студент на својој генерацији, што је за њу била велика част.
ЗНАЧАЈАН УТИЦАЈ ПРОФЕСОРА ИЗ ИСТОЧНОГ САРАЈЕВА
Вановчева је рекла да су бројни наставници и професори током основног и средњег образовања у Источном Сарајеву оставили значајан утицај на њен развој. “Била сам заиста активан ученик у многим секцијама и ваннаставним активностима и професори са којима сам радила на тим активностима су ми највише значили. З
нам да је за професоре то често додатни рад, али вољела бих да знају да су те активности биле кључне у моме развоју и играле су велику улогу у моме животу”, указала је Вановчева.
Она је посебно током школовања у Источном Сарајеву издвојила дебату, јер сматра да је то вјештина коју би свако требао да развија.
Упитана да ли јој је бављење борилачким спортовима помогло у каријери, Вановчева је истакла да ју је спорт научио да се упозна и са побједом и поразом, као и да јој је помогло у развоју друштвених вјештина, а да су јој сва путовања отворила видике и остварила позитиван утицај на живот. “Као дјевојчица сам била активан члан Џудо клуба Славијаж, а касније у средњој Џиу-џицу клуба жСлавијаж из Источног Сарајева, који наставља да ме запањује успјесима.
Препоручила бих родитељаима да упишу своју дјецу у тај клуб, али бојим се да су толико популарни да без нове сале не би могли да приме све заинтересоване”, истакла је Вановчева. Према њеним ријечима, борилачке спортове прије три године је замијенила врућом јогом и теретаном, а прије двије године је истрчала и полумаратон и постала љубитељ трчања.
“Прошле године сам одлучила да подијелим своју љубав према врућој јоги са другима, тако да сам завршила 200 часова тренинга и постала учитељ јоге. Ако постоји нека активност која би нашем народу пријала, онда је то врућа јога. Већина мојих студената јоге су били мушкарци и жене од 50 до 70 година, а чија је кондиција боља од моје.
Никада није касно да се почне са вјежбом, а може вам промијенити квалитет живота на боље”, појаснила је Вановчева.
“НАЈВЕЋА БИ МИ БИЛА ЧАСТ ПОМОЋИ СВОЈОЈ ЗЕМЉИ”
На питање шта би жељела да ради након завршетка докторских студија, Сара одговара да жели да настави да се бави науком, тако да ће тражити посао као професор на факултету, иако је јако мало отворених професорских позиција из физике на врхунским универзитетима.
“Вољела бих да се код нас почне више пажње посвећивати научноистраживачком раду, чиме би се створили предуслови за повратак великог броја младих научника, међу њима и мене.
Највећа би ми част била кад бих могла на неки начин помоћи својој земљи и људима коју ту живе, али такође сам опрезна и не желим да звучим као неко из дијаспоре ко само дијели савјете без конкретних акција. За сада могу да служим као примјер и контакт нашим младима, а за будућност ћемо тек да видимо”, истакла је Вановчева.
Да би тако нешто било оствариво, Сара је указала да је потребно више људи са иницијативама и идејама као што је професор Едхем Чустовић из Аустралије, који јој је огромна подршка, али и бројним другим студентима из БиХ.
Осим породице и пријатеља, Сара каже да јој највише недостаје домаћа музика, истичићи да јој није исто када музику слуша сама у соби, као када је у свом граду са драгим људима.
“Љетос сам кући дошла на два мјесеца и отишла сам на сваку свирку на коју сам могла. Наши људи пјевају са толико емоције у гласу и наши текстови су толико пуни стихова који ме, што би се рекло, у срце погоде. Тај ми осјећеј много недостаје”, рекла је у интервјуу Срни Сара Вановац.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
