Самарџија: За годину дана 60 свједочења на рочиштима
САРАЈЕВО- Запослени у Агенцији за форензичка испитивања и вјештачења БиХ у прошлој години свједочили су 60 пута на судским рочиштима широм БиХ, рекао је у интервјуу Срни директор Агенције Радиша Самарџија.
Он је истакао да је од почетка рада Агенције, 2011. године, вјештачено око 80.000 узорака.
Према његовим ријечима, Агенција ради према наредбама Тужилаштва и Суда БиХ, кантоналних тужилаштава и судова, окружних тужилаштава, те општинских и окружних судова, а свакодневно су примани нови и обимнији предмети.
Самарџија је навео да су вршена форензичка испитивања и вјештачења у предметима кривичних дјела општег криминалитета - од разбојништва, оружаних пљачки, искориштавања малољетника ради порнографије до кривичних дјела убиства.
"Вршена су вјештачења и испитивања и у предметима привредног и финансијског криминалитета, кривотворење новца, злоупотребе ауторских права, кривичних дјела у области злоупотребе службеног положаја, мита и корупције, па све до кривичних дјела из области организованог криминала, ратних злочина и тероризма", рекао је Самарџија.
ПОВЕЋАН БРОЈ ВЈЕШТАЧЕНИХ УЗОРАКА
Он је напоменуо да су у прошлој години примљене 303 наредбе, да је реализовано 310 предмета форензичких испитивања и вјештачења, односно да је форензички испитано и вјештачено 3.688 узорака.
"То је, отприлике, 34 одсто више примљених наредби у односу на годину раније, а реализовали смо 26 одсто више у односу на претходни период", појаснио је Самарџија.
ДОБРИ РЕЗУЛТАТИ МЕЂУИНСТИТУЦИОНАЛНЕ САРАДЊЕ
Према Самарџијиним ријечима, један од истакнутијих резултата Агенције у 2023. години јесте то што је, у сарадњи са Међународном комисијом за нестала лица /ИЦМП/, имплементирала пројекат "Наставак подршке БиХ да преузме питање особа несталих у сукобу деведесетих и да преузме већу одговорност за процес", који се финансира из средстава програма "ИПА два".
"Средином прошле године извршено је грађевинско прилагођавање просторија Агенције у којима се налази Лабораторија за биолошка вјештачења и анализу ДНК, а сљедећи кораци су и набавка потребне опреме с циљем оспособљавања ове лабораторије за спровођење анализа ДНК у процесу идентификације у вези са обрадом постморталних узорака несталих и других лица које је потребно идентификовати", рекао је Самарџија.
Он је истакао да је један од реалних проблема са којима се Агенција сусреће већ годинама кадровска попуњеност, те да је од 52 систематизована радна мјеста, попуњено 28, односно свега 54 одсто.
"Више пута смо се обраћали Савјету министара да се одобри додатно запошљавање одређеног броја форензичких стручњака и надамо се да ће се то догодити у овој години. Тиме би ова агенција дала свој допринос БиХ у процесу идентификације несталих лица, којих према процјенама има још око 7.500", указао је Самарџија.
Агенција је, у прошлој години, у осам лабораторија, извршила реакредитацију према међународном стандарду 17025, што потврђује њен квалитетан рад.
"То значи да сви налази који се ураде у овим лабораторијама могу да послуже као доказ у било којем поступку у земљама ЕУ, јер се то ради у складу са правилима која важе и у земљама ЕУ", напоменуо је Самарџија и додао да је у плану успостављање и лабораторије за механоскопска и балистичка вјештачења, те лабораторије за вјештачење пожара и експлозија.
Он је истакао да је започета сарадња и са Заводом за извршење кривичних санкција, притвора и других мјера БиХ, те да би споразум о прелиминарном вјештачењу узорака дроге затвореника који бораве у Заводу требао бити потписан до половине марта.
Један од услова за улазак БиХ у ЕУ је, навео је Самарџија, и Прумски споразум који подразумијева међународну размјену форензичких података и стандардизацију форензичких активности, за шта је потребно акредитовати додатне лабораторијске методе како би резултати вјештачења били валидни.
ДОДАТНО ЗАПОШЉАВАЊЕ И БУЏЕТ КЉУЧНИ ЗА РАД У ПУНОМ КАПАЦИТЕТУ
Буџетски захтјев Агенције је увијек знатно виши од средстава која се одобравају за спровођење минималних радних активности, а примјер за то јесте чињеница да је Агенција за 2023. годину тражила 3.479.000 КМ, а одобрено је 2.153.000 КМ, док је за даље опремање потребно укупно 4.501.000 КМ.
"Структура буџета била је таква да се 60 одсто односило на плате и накнаде, 25 одсто за материјалне трошкове и трошкове сервисирања опреме, док је 15 одсто ишло на капиталне издатке", рекао је Самарџија и додао да је уз буџетска средства неопходно и додатно запошљавање стручног кадра.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
