Самарџија : Скулптура српског владара у Сарајеву - политизација историјских чињеница
ИСТОЧНО САРАЈЕВО - Историчар Свјетлана Самарџија изјавила је Срни да би споменична скулптура краља Стефана Твртка у Сарајеву, када би се вредновала историјска тачност и историјски извори првог реда, без политизације историјских чињеница, крађе и фалсификовања, значила да се српски средњовјековни владар вратио у своју земљу и да памћење на њега означава памћење на цјелокупну српску историју.
Самарџија је указала да би, шта више, то био акт прихватања чињеничног стања и одликовања српске историје.
Она је, међутим, истакла да се то фалсификовање догађа зарад хватања за сламку и доказивања дугог историјског трајања и прекрајања историјских граница у сврху стварања у средњем вијеку непостојећег народа.
Самарџија је упитала ко је заправо краљ Твртко Први, који већ мјесецима "шета Сарајевом", тражећи локацију гдје да се смјести?.
"Јован Кинам, византијски историчар друге половине 12. вијека, који је у пратњи цара Манојла Комнина обишао наше крајеве, напомиње да ријека Дрина одваја Босну од остале Србије. Велики цар `сигурно гријеши и сигурно је прекрајао тадашњу историју да би ишла у корист српског народа`. Тужно је што данас у својој раслојености БиХ идемо толико далеко да паралелно стварамо три различите историографије, па је Твртко за Хрвате бан Стјепан Твртко Први Котроманић, за Србе је бан и краљ Стефан Твртко, а за бошњачку историографију не знам тачно шта желе да он буде? Ако се ради великом поштовању према српском средњем вијеку онда свака част!", истакла је Самарџија.
Она је појаснила да чињеница да је Твртко носио Немањићко титуларно име Стефан након крунисања на Митровдан 1377. године говори много, те да дјелују помало и смијешне тврдње да је то име узето, јер је он владао дијелом територија које су некада припадале Немањићима, док је много вјероватније да је то урадио јер је когнатски припадао династији Немањић, јер му је бака Јелисавета била кћерка краља Стефана Драгутина.
Осврћући се на историјске чињенице, Самарџија је напоменула да су свих његових осам насљедника себи додавали име Стефан, баш као што је то био случај и у Рашкој.
У оснивачкој повељи Града Новог која се чува у Дубровачком архиву наводи се да је Нови основан у име Светога Стефана, чиме је Херцег Нови једини град у Црној Гори са оснивачком повељом.
Самарџија је навела и да је култ Светога Стефана био веома важан и распрострањен у земљи Немањића, а Стефан Твртко постаје баштиник духовне традиције светородне династије. Сам је писао како је себе сматрао Немањићем, јер је видјевши земљу својих предака Немањића "по њих остављшу и не имушту својего пастира", он као пастир уједињује "СРБСКУЈУ ЗЕМЉУ", желећи "укрепити престол родитељ мојих" који "в земљнем царстве царствоваше, и на небесноје царство преселили се".
Она је напоменула да је важно истаћи и то да је његовање светосавског култа утемељено у 13. вијеку, па је сасвим природно његово крунисање у Милешеви у којој су до спаљивања биле мошти Светог Саве.
"Не треба заборавити и то да је на гробу Светог Саве титулу `херцег` узео и Стефан Вукчић Косача чија је кћерка управо краљица Катарина Котроманић, нећу рећи посљедња краљица како се мисли јер је посљедња краљица била Јелисавета Бранковић супруга Стефана Томашевића, најстаријег сина Стефана Томаша", навела је Самарџија.
Наводећи да градоначелник Сарајева Бењамина Карић каже да је споменик постављен на годишњицу доношења Повеље бана Кулина, Самарџија је указала да бошњачки лингвисти у историјске споменике такозваног босанског језика убрајају и српске црквене рукописе, записе и натписе на стећцима, као и документе као што је Повеља бана Кулина.
"У питању је злоупотреба историјских чињеница како би се доказала теза о постојању у средњем вијеку непостојећег језика, као и непостојеће нације. Нисам филолог, али је сасвим разумљива теза наших лингвиста да је српски народни језик еволуирао кроз вријеме, одвајајући се од старословенског, а Повеља бана Кулина је веома значајан културно-историјски документ српског језичког корпуса у којем се употребљава народни српски језик", истакла је Самарџија.
Она је нагласила да је због крађе српске средњовјековне историје потребно адекватно одговорити, те захтијевати да на споменичној скулптури краља Стефана Твртка стоји његова пуна титула коју је он јасно истицао - "Стефан, Божијом милошћу, краљ Срба, Босне, Приморја и Западних страна".
"Званично Сарајево каже да споменична скулптура српског владара припада том граду? Као дио српске средњовјековне историје, свакако. Овако, са историјског аспекта, споменична скулптура би више одговарала да је постављена на Бобовцу, средњовјековном краљевском граду, јер Сарајево у 14. вијеку као такво није постојало", оцијенила је она.
Самарџија је напоменула да је први и најстарији објекат испод средњовјековних утврђења Павловића православна црква на Башчаршији посвећена Светим архангелима Михаилу и Гаврилу.
Споменик краљу Стефану Твртку постављен је у Сарајеву испред зграде Предсједништва БиХ, без одлуке Комисије за очување националних споменика БиХ.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
