РУГИПП: Слиједи масовна процјена вриједности непокретности у Српској

"У плану нам је и куповина објекта за смјештај дигиталног архива на подручју Бањалуке. Наравно да ћемо наставити и са радом на другим важним и започетим пројектима, као што је допунски премјер", навео је Станковић.

РУГИПП је остварио у претходној години завидне резултате, реализујући стратешке пројекте са циљем заштите имовине грађана и остваривања њихових права, међу којима су процјена вриједности непокретности, катастарски премјер и други.

Станковић је истакао да је циљ пројеката процјене вриједности непокретности да се добије тачан број непокретности и њихова вриједност.

"То ће начелницима општина омогућити да планирају будући привредни развој јединица локалне самоуправе. Када се попише сва имовина, тачно ће се знати колико има регистрованих непокретности са адекватним логистичким подацима", појаснио је Станковић.

Утврђена вриједност непокретности, додао је Станковић, омогућава власницима да на прави начин у пуном обиму располажу својом непокретношћу, знајући на који начин се подиже или умањује та вриједност у односу на сусједне непокретности.

Станковић је навео да су до сада пописиване непокретности на подручју Бањалуке, Лакташа и Градишке.

Он је подсјетио да је РУГИПП, у сарадњи са локалним заједницама, кренуо и са катастарским премјером 13 катастарских општина у 11 јединица локалне самоуправе Лакташима, Прњавору, Градишци, Новом Граду, Приједору, Модричи, Челинцу, Шамцу, Новом Горажду, Бијељини и Рибнику.

За ове катастарске општине, тврди Станковић, постоји значајан број притужби грађана на тачност катастарских планова, а новим премјером елиминисаће се све неусаглашености које постоје између катастарских планова, односно катастарске евиденције са једне стране и онога што је на терену са друге стране.

"Циљ је да се тачно обиљеже границе парцела како би се добили тачни и поуздани подаци о непокретностима, а након извршеног премјера кроз поступак излагања утврдиће се и власници тих непокретности", навео је Станковић.

Он је додао да је једна од важнијих активности коју РУГИПП спроводи оснивање катастра непокретности, чиме ће се подаци о непокретностима, правима и носиоцима права својине на непокретностима водити у јединственој евиденцији, код једног органа, а странке ћа добијати један извод из јавне евиденције - лист непокретности.

"Оснивањем јединствене, тачне и ажурне евиденције о непокретностима, правима на њима и носиоцима тих права, повећаће се вриједност земљишта и других непокретности, олакшати правни промет и приступ кредитима, те побољшати инвестициона градња, што је од огромног значаја, посебно за пословну заједницу и будуће инвеститоре, као и друге носиоце права својине на непокретностима", појаснио је Станковић.

До сада је на територији Републике Српске завршено излагање на јавни увид података о непокретностима и утврђивање права на непокретностима у 482 катастарске општине, док је у току излагање у 51 катастарској општини и припреме за излагање у њих 70.

Аеродром у Требињу

Говорећи о припреми изградње аеродрома у Требињу, Станковић је навео да је Управа извршила пренос и обиљежавање линија експропријације те цијепање парцела.

Наведеним геодетско-техничким радовима, појаснио је Станковић, обухваћено је земљиште између насеља Талежа, Церовац и Хум у површини од око 300 хектара.

Заштита имовине Срба у ФБиХ

Кад је ријеч о заштити имовине Срба из ФБиХ, Станковић је подсјетио да су Канцеларије за пружање бесплатне правне помоћи РУГИПП-а формиране при подручним јединицама Невесиње, Бањалука, Бијељина, Мркоњић Град, Источно Сарајево и Зворник.

"Канцеларије су у 2021. години, до 30. новембра, запримиле укупно 4.260 захтјева. Подручна јединица Невесиње запримила је 473 захтјева, Бањалука 541 захтјев, Бијељина 1.266 захтјева, Мркоњић Град 678 захтјева, Источно Сарајево 525 захтјева и Зворник 777 захтјева", нагласио је Станковић.

Он је подсјетио да су Република Српска, за коју је носилац активности био РУГИПП, и Србија за коју је носилац активности било Министарство спољних послова, од 11. септембра до 11. новембра спроводили кампању обавјештавања становништва Србије и дијаспоре о потреби заштите имовинских права Срба у ФБиХ.

Током медијске кампање, навео је Станковић, успјели су доћи до 1.800.000 Срба широм свијета, путем друштвених мрежа.

"Јавило се 3.254 лица из Србије, али и Аустралије, САД, НЈемачке, Аустрије, Канаде, чак и далеких источно азијских земаља и утврђено је да највећи проблем представља што већина лица, која су се јавила, нису провела оставинске расправе иза својих предака, односно непокретности су у земљишним књигама и катастрима и даље уписане на лица која су преминула", навео је Станковић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.