Рудари се не одмарају ни за Међународни празник рада: У блату, прашини и на минусу зарађују хљеб са седам кора

Оно што им је заједничко јесте то да сваки дан у радном одијелу, ципелама, али и чизмама долазе на коп и тако поштено зарађују своју плату. Често промрзли и мокри, најбољи су примјер како се с лопатом и горостасним машинама ради на копу, а о тежини и бремену овог посла најбоље свједоче они који се гарави и блатњави, након одрађене смјене, враћају кући живи и здрави. 

Екипа “Гласа Српске” посјетила је Рудник и Термоелектрану (РиТЕ) “Гацко” и увјерила се кроз шта пролазе рудари који раде 365 дана у години, па тако и за Васкрс, Божић, али и Први мај - Међународни празник рада.

Како изгледа радни дан у таквим околностима испричао нам је Слободан Зиројевић који више од пет година ради у руднику. Сада је на мјесту руковаоца на роторном багеру, а за “Глас Српске” истиче да је најтеже зими.

- Сви који познају наше предјеле знају да се налазимо на скоро 1.000 метара надморске висине па самим тим у том дијелу године је најизазовније радити. Познато је да ми радимо и за све празнике, а тако ће бити и за Први мај - рекао је Зиројевић и додао да рудари раде по два дана прву, другу и ноћну смјену, а затим два дана одмарају.

Нагласио је да међу рударима не мањка слоге, солидарности и договора.

- Рударска солидарност и пожртвовање увијек су били присутни и једна је од симболика у нашој бранши. Ту смо једни за друге, прискочимо у помоћ колегама кад год затреба. Тако нам је свима лакше јер ми смо заправо једна велика породица - рекао је Зиројевић.

Рудари који су пензију зарадили на том радном мјесту најбоље знају колики је терет овог посла. Један од њих је и Радивоје Васиљевић који је 42 године радио у руднику на багеру.

- Никад није било лако. Више од четири деценије сам радио у руднику, а најтеже ми је било ићу у трећу смјену. Никад нисам тражио никакве олакшице, а од овог посла школовао сам четворо дјеце. Сада сам у пензији и одморио сам се - рекао је Васиљевић.

Додаје да је некада посао у руднику био још тежи, а сада га донекле олакшава модерна механизација.

Вршилац дужности директора РиТЕ “Гацко” Максим Скоко нагласио је за “Глас Српске” да рудари празнују Свету Варваву, као заштитника рударства, а да ће за Први мај радити, као и сваки други дан у години. Када је ријеч о условима рада у руднику они су, истиче Скоко, увијек били тешки и сложени.

- Рударски посао је хљеб са седам кора, било да се ради о подземном или површинском копу. Радници су љети суочени с великим врућинама и прашином, а зими су на копу и када је дебели минус. Без обзира на све то, морамо се похвалити чињеницом да су рудари једни од најсавјеснијих радника у систему “Електропривреде” - рекао је Скоко.

Додао је да термоелектрана дневно сагори осам хиљада тона угља, а да би то обезбиједили треба да се ископа 25.000 кубика јаловине.

- За једнодневни рад термоелектране рудари требају да ископају 830.000 тона чврсте материје. Када причамо о тонама, носивост једног мањег камиона је седам-осам тона, а једно домаћинство, ако се грије искључиво на угаљ, не потроши више од пет до шест тона - рекао је Скоко, покушавајући да приближи о којим количинама је ријеч.

Да је најтеже зарадити рударски хљеб свједочи и предсједник Синдикалне организације РиТЕ “Гацко” Жељко Тепавчевић. Каже да рудари не знају за празнике, јер раде константно и то у тешким условима.

- Положај рудара из године у годину је све тежи. Потребно је поправити статус рудара тако да све релевантне институције поведу рачуна о њима. Стварају нам додатну вриједност јер радом, трудом и залагањем граде и државу - казао је за “Глас Српске” Тепавчевић.

Наглашава да су радници у рудницима свакодневно изложени опасностима.

- Њихов рад и залагање нису довољно плаћени. То су екстремно тешки услови за рад, а ко не проведе неколико година у руднику не може сагледати ситуацију у којој се налазе. Велики број тих радника оболијева управо због отежаних услова рада - рекао је Тепавчевић.

Највећи терет поднесу они који раде на тракама, багерима, али и у камионима.

- Упоредо с тим, једнако тешки су и послови оних који одржавају комплетну механизацију, системе, роторне багере, зрачне транспортере и одлагаче. Људи су константно у смјенском циклусу шест дана, а два дана нису довољна да се одморе за нове радне  успјехе  - нагласио је Тепавчевић.

Димњаци

Гачане забрињава прашина која у посљедње вријеме сукља из торњева термоелектране и већ је постала њихова свакодневица.

- Овдје птице не пјевају него кашљу - кажу Гачани када погледају димњаке тамошњег гиганта. Таман дим, пепео и прашина је нешто од чека они који живе у близини термоелектране не могу побјећи. У Управи РиТЕ “Гацко” рекли су да покушавају ријешити ове проблеме, али истичу да неће бити лако.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.