Ручак у ресторану недостижан и за просјечну плату
БАЊАЛУКА - Одлазак у ресторан постао је недостижан сан многим становницима Српске јер је четворочланој породици за ручак у просјеку потребно издвојити стотину марака, што је огромна цифра у кућном буџету, због чега су на муци и угоститељи, који су били приморани да дигну цијене, иако то значи губитак муштерија.
Најновији подаци Завода за статистику показују да је за оброк у угоститељском објекту потребно издвојити 30 одсто више новца него прије двије године. Просјечна цијена шницле са прилогом прошлог мјесеца износила је 15,62 марке, комада торте 3,51, а пива у ресторану 2,56 КМ.
Подаци статистичара показују да је 2020. године исто јело коштало 12,53 марке, пиво 2,38, а торта 2,47 марака.
Када се ове бројке помноже са четири и томе додају сок, салата и хљеб, јасно је да четворочлана породица не може у ресторану да руча испод стотину марака.
То је, како кажу у удружењима за заштиту права потрошача, и за просјечну плату од око 1.100 марака превише, јер док плате рачуне, кредите и остале обавезе, не остане готово ништа ни за основне намирнице.
- Генерално посматрајући, ручак у ресторану је сасвим уобичајена ствар и нешто на шта би наше породице требало да имају право. Међутим, оно је њима ускраћено и постало је и више од луксуза - казали су у Удружењу грађана “ТоПееР” из Добоја за “Глас”.
Како додају, потрошаче озбиљно забрињава гдје је граница силних поскупљења и до када ће овако бити.
- Сулудо је коментарисати ручак у ресторану, када је за поједине вишечлане породице проблем и основна храна за опстанак - истакли су из овог удружења.
Предсједник Управног одбора Удружења послодаваца угоститељства и туризма РС Златан Татић рекао је за “Глас Српске” да је повећањем цијена свега морало доћи и до корекције цјеновника у угоститељским објектима.
- Како поскупљење хране иде горе, тако се мијењају цијене услуга хране и пића. Због ове кризе промет је у посљедње вријеме више у паду него што иде улазном путањом, људи мање једу по ресторанима него прије - казао је Татић.
Са тим је сагласан и власник кафеа и ресторана “Ревизор” у Бањалуци Гаврило Керкез, који каже да угоститељство у Српској током посљедњих десет година није било у тежој ситуацији.
- Проблема је много, а највећи су свакако мањак радне снаге, високе набавне цијене робе, слаба потрошачка моћ становништва и незаинтересованост државе за све ове проблеме - рекао је Керкез. Цијене, како каже, још нису дизали, као што је случај у многим другим локалима.
- Ако се тренд раста набавних цијена пића и репроматеријала настави, треба очекивати корекције цјеновника - казао је Керкез.
Додаје да се и те како осјети да се у ресторанима мање конзумира храна, али и пиће.
- Платежна моћ становништва је веома лоша, па је то и разумљиво. Али ако се ова криза и однос према угоститељима какав је данас настави, можемо очекивати затварање многих објеката - закључује Керкез.
Власник крчме “Здраво Лав” из Бањалуке Здравко Пилиповић каже да посао тече солидно.
- Прије око мјесец дана сам дигао цијене за неких десет одсто, а требао сам давно и то за најмање 30 одсто, колико је све отишло горе и како би се све могло пратити. Међутим, још некако издржавамо, али како ћемо и до када моћи овако, видјећемо - казао је Пилиповић за “Глас”.
Власник ресторана “Ловац” из Бањалуке Данијел Плетикоса каже да су они породични ресторан са традицијом, те да раде на сасвим другачији начин него остали.
- Сада сам први пут подигао цијене, до сада их нисам мијењао и трудимо се да не дижемо цијене наших услуга стално, него да истрпимо и направимо баланс - казао је Плетикоса, додавши да су цјеновнике морали кориговати код јела у која је укључено месо, чије су цијене одлетјеле у небо.
Радна снага
Златан Татић каже да осим мањка муштерија угоститеље мучи и недостатак радне снаге.
- Сви они који су знали да раде отишли су на море да одраде сезону. Ове године ћемо можда и преживјети, али сљедеће нема шансе - казао је Татић.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.