Рогатички кромпир заштитити ознаком географског поријекла
Рогатица - Пољопривредници рогатичког краја, чији је кромпир надалеко познат по изврсном квалитету, боре се да га заштите ознаком географског поријекла, да би њихов производ на тржишту Српске и БиХ постао препознатљивији, конкурентнији, али и достигао већу цијену.
У Ресору за пружање стручних услуга у пољопривреди Соколац, који дјелује у склопу Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде РС, истичу да су ове године покренули петогодишњи бизнис план “Производња меркантилног кромпира” у Рогатици с циљем оснаживања већ стеченог угледа рогатичког кромпира код потрошача. То се може постићи управо стицањем ознаке географског поријекла.
- Ознака географског поријекла је назив регије или мјеста који се користи за означавање прехрамбеног производа који има посебан квалитет и углед. Настојимо доказати да управо рогатички кромпир има тај углед и да постоји веза између нашег подручја и те посебности и препознатљивости - рекла је виши стручни сарадник у Ресору за пружање стручних услуга у пољопривреди Соколац Свјетлана Мичић.
Она је додала да заштита ознаком географског поријекла доноси низ предности, између осталог просјечно повећање цијене за најмање 20 одсто.
Мичићева каже да је бизнис планом обухваћено 140 произвођача, те да су ове године у оквиру пројекта подијелили 60 стартап пакета.
- Циљ пројекта је и покретање производње кромпира код малих пољопривредних произвођача из сиромашних слојева становништва, те обезбјеђење услова за њихов што бољи излазак на тржиште - казала је Мичићева. Према њеним ријечима, кромпир се на подручју Рогатице узгаја већ два вијека, а повољни аргоеколошки услови тај крај су позиционирали као кључно микроподручје у БиХ за производњу тог поврћа.
- На територији Рогатице кромпир се сије на 270 хектара, и то сјеменски на 56, а меркатилни на 213 хектара. Комерцијалним узгојем тог поврћа бави се око 100 произвођача, док кромпир за сопствене потребе производи скоро свако домаћинство - навела је Мичићева.
Један од успјешнијих произвођача кромпира у Рогатици је Ново Мотика, који се тим послом бави од 1999. године. На 25 хектара земљишта узгаја холандске сорте агрија, кенебек, дезире, а вишегодишње искуство и стечени углед позиционирали су га међу лидере у области производње сјеменског кромпира на подручју цијеле БиХ.
- Капацитети су око 700 тона годишње и све успијем да продам на тржишту БиХ, а тек мали дио извозим у Србију. Потражња је више него добра, а разлог је што се у Српској производи тек пет одсто потребног сјемена, а све остало је увоз - рекао је Мотика и додао да је рогатички кромпир изванредног квалитета, захваљујући великој надморској висини на којој се узгаја, али и чињеници да у планинским предјелима има мање биљних болести у односу на низије. Истиче да би ознака заштите географског поријекла била веома значајна због неуређености тржишта.
- Имамо ситуацију да трговци кромпир из Семберије и Лијевча поља декларишу као рогатички, јер нема контрола. Тиме се варају купци, а и ми трпимо штету - истакао је Мотика и захвалио ресорном министарству на мјерама подршке, без којих би, како каже, тешко опстао.
270
хектара под
кромпиром
у Рогатици
100
произвођача бави
се комерцијалним
узгојем
Поступак
Поступак заштите ознаком географског поријекла у БиХ покреће се пријавом Институту за интелектуално власништво. У БиХ је занемарљив број производа који су заштићени том ознаком.
У Европи, по производима који носе ознаку географског поријекла предњачи Италија, чијих око 800 производа, претежно вина, носи ту ознаку, а укупна вриједност тих производа премашује 15 милијарди евра.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
