Риба је дозвољена само два дана током Васкршњег поста, а ево која правила су још битна

Васкршњи пост најчешће започне већ у фебруару, међутим, ове године то није случај. Ове године почиње 18. марта и траје све до 4. маја. Вакрс прослављамо 5. маја.

Свака седмица Васкрњег поста има своје име и пости се на различит начин.

Током Великог поста, којим се тјелесно и духовно припремамо за празник васкрсења Христовог, уздржавамо се од лоших мисли и дјела, као и од мрсне хране – меса, јаја, сира, млијека, дакле, хране са животињским масноћама. Вино и уље дозвољени су само суботом и недјељом, али и на дан Свете четрдесеторице мученика.

Риба се може користити само на Благовијести (7. априлa) и Цвијети (28. априла). Свим осталим данима пости се на води, а поготово строго сриједом и петком. Прва три дана прве недјеље Великог поста се посте посебно строго. То исто важи за посљедњу недјељу поста коју постимо на води, осим Великог четвртка на који разријешавамо на уље и вино. На Велики петак се уздржавамо од јела и пића све до изношења плаштанице, дакле до три сата поподне, послије чега се узима лаган оброк на води. Такође строго постимо и Велику Суботу као једину посну суботу у току године.

Врло је важно да они који одлуче да посте не чине то сами, него да оду код свог свештеника. Уколико немају стални парохијски однос са свештеником или им он не долази у кућу, могу да оду до храма који им је територијално близу и покушају да добију упутство за пост према сопственом животу. Особама којима су посао тешки физички послови, трудницама, старијим немоћним особама, особама са хроничним болестима које примају терапију свештеник ће вјероватно дати савјет на који начин да посте а да не угрозе своје здравље.

За почетак, прво треба истаћи да је сваки пост везан за богослужбено узимање хране, а не за тип хране. Дакле, из Цркве поручују да се храна не дијели на чисту и прљаву и дозвољену и недозвољену, него се у ствари одређује према ономе да не живи човјек само од хране, већ од ријечи божије. Стога посту не треба приступити са очекивањем избора хране, него са очекивањем богослужбеног ритма сопственог живота. То је први и основни принцип. А то подразумијева и одлазак у цркву на богослужења да би се чула ријеч Божија и промишљала у својој свакодневици јер служба се не прекида оног тренутка када изађемо из цркве, него се она наставља. А храна је саставни дио те службе. У складу са овим првим и основним правилом храну не треба да разврставамо на оно што једемо и што не једемо, него да мијењамо сопствени приступ храни током тог периода.

Свештена лица напомињу и да је пост наша прилика да прогледамо на нов начин. Пост не треба да гледамо као нешто што треба испунити да бисмо били послушни, а нарочито не разврставајући храну на оно што смијемо и не смијемо да једемо, већ треба да га гледамо као прилику да кроз оно што једемо добијемо прави поглед на свијет.

За крај, важно је знати и да они који би да се причесте током поста не би требало да оду тек тако сами успут, већ да то треба да буде у једној молитвеној процедури, уз свештеника који ће моћи да нам прочита молитву, да нам причешће буде на здравље и спасење.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.